Često pranje ruku i ekcemi šaka

Podeli na:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
cesto-pranje-ruku-i-ekcemi-saka

Shodno današnjoj epidemiološkoj situaciji izazvanoj virusom Covid-19 pranje ruku je postalo rutina koja se sprovodi mnogo češće od ranije navike “pre i posle jela”.

Pojačanom pranju ruku treba dodati i 70% alkoholnog spreja, kao i druge tečnosti koje mnogi koriste već mesecima, a koje su sposobne da deluju na viruse. Ovakvo ponašanje je neophodno da bi se osoba zaštitila od lakšeg dobijanja infekcije, ali svakako vodi promenama na koži, a često pranje ruku i ekcemi šaka mogu biti povezani.

Crvenilo, gruba koža, površne kraste, ragade i mehurovi su simptomi koji se mogu videti kao posledica ove rutine. One se mogu svrstati u dve kategorije:

  1. Iritacija kože presušivanjem sapunima i antibakterijskim sredstvima,
  2. Kontaktna alergijska reakcija.

Duži i češći boravak kože u vodi utiče na površni rožasti sloj kože šaka koja prima višak vode i nabubri. Sa razdvajanjem kornealnih ćelija remeti se lipidna barijera kože i povećava njena propustljivost za hemikalije.

Češće nošenje gumenih rukavica ima sličnu ulogu. U medicini se potenciralo nošenje rukavica, kada želimo da naneseni lek prodre dublje i u većoj količini. Sada se slična stvar dešava sa svakodnevnim nošenjem plastičnih rukavica samo što se resorbuju hemijske supstance sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt. Sve supstance lakše i više prodiru u kožu i posledično izazivaju upalu kože.

Često pranje ruku i ekcemi šaka

Sapuni, deterdženti i gelovi koje se koriste za ličnu higijenu napravljeni su tako da ne iritiraju kožu opšte populacije. Ako se produženo i vrlo frekventno koriste oni uklanjanju lipidne slojeve, dovode do pucanja veza između keratinocita i njihovih membrana vodeći u razvijanje dermatitisa odnosno ekcema.

U periodu pre pojave Covid-19 infekcije ekcemi šaka uslovljeni higijenom su bili vrlo rasprostranjeni kod medicinskih radnika i kuvara. Sada je to globalna tegoba.

Šta možemo uraditi da smanjimo mogućnost razvijanja alergije šaka?

Na prvom mestu možemo smanjiti uslove koji lakše dovode do sušenja kože šaka.

Nakon pranja ruku nema potrebe nanositi alkohol sprej ili dezinfekcioni rastvor a svakako to ne treba raditi pre pranja ruku.

Kada ih operemo nipošto ne bi trebalo da na vlažnu kožu navučemo rukavice. Kožu moramo dobro osušiti pa tek onda navući rukavice.

U izboru sapuna ne bi trebalo da posegnemo za antibakterijskim sapunima koji jako isušuju kožu. Mnogo bolja varijanta su sindeti bez boje i mirisa.

Tokom pranja ruku voda treba da je topla ali ne i vrela.

Kada se pranje ruku završi, dobro ih osušiti ali ne trljanjem ruku o peškire već laganim utapkavanjem i skupljanjem vode sa njih.

Obavezno je nanošenje krema nakon svakog pranja ruku. Kreme treba da su masne ili da se koristi čist vazelin (koji ne sadrži lanolin i konzervanse), kokosovo, jojobino ulje. Losioni za ruke se brže upijaju ali više iritiraju kožu a manje nadoknađuju lipidnu komponentu.

Ako crvenilo postane jako izraženo uz osećaj bolnosti i pojave vlažnosti neophodno je obratiti se dermatologu. Na oštećenoj koži lako se razvijaju bakterije pa treba blagovremeno odreagovati.

Reference:

Schwanitz HJ, et al. Skin care management: educational aspects. International Archives of Occupational and Environmental Health. 2003;76:374–381.

Khosrowpour Z, Ahmad Nasrollahi S, Ayatollahi A, Samadi A, Firooz A: Effects of four soaps on skin trans-epidermal water loss and erythema index. J Cosmet Dermatol.

Effects of four soaps on skin trans-epidermal water loss and erythema index. Khosrowpour Z, Ahmad Nasrollahi S, Ayatollahi A, Samadi A, Firooz A. J Cosmet Dermatol.

Novosti / Blog / Informacije

Scroll to Top