Keloidi nastaju kao preteran odgovor kože na povredu. Dijagnostikuju se pregledom dermatologa. Retko zahtevaju patohistološku verifikaciju.
Ubrizgavanje depo preparata kortikosteroida ili lokalnih citostatika u 50 do 80% keloida dovodi do smanjenja tkiva i omekšanja keloida.
Potrebno je više od jednog tretmana, a tretmani se sprovode u razmaku od mesec dana.
Terapijski odgovor je dobar, ali nakon 5 godina mogu nastati recidivi, tj. ponovno bujanje tkiva.
Ne postoje kriterijumi prema kojima bi se lekar orijentisao u prognozi ponašanja keloida.
Hirurška ekscizija, koristi se kada su keloidi velike površine u odnosu na regiju ili kada je ishod prethodnih tretmana estetski nezadovoljavajući.
Nakon hirurškog uklanjanja keloida, neophodno je tretirati ožiljak jer će se keloid u potpunosti vratiti.
U nekim slučajevima se tokom hirurške intervencije sama rana iztretira kortiko preparatima.
Sa laserskim tretmanima treba početi neposredno nakon uklanjanja konaca od hirurške intervencije.
Tretmani laserima omogućavaju smanjenu prokrvljenost ožiljka (Vbeam laser), kao i prelazak ožiljnog kolagena u pravilni kolagen. Keloidi se mogu tretirati
Vbeam laserom (pulsed dye laser), CO2 frakcionim laserom, Q-switch laserom.
Svaki od navedenih lasera ima drugu strukturu kože i ožiljka kao ciljanu, pa je nekada neophodno kombinovati sve navedene procedure.
Krajnji rezultat je remodeliranje kolagena, zaustavljanje rasta keloida i eliminacija neprijatnosti koju keloidi daju.
Kombinacija ubrizgavanja kenaloga i korišćenja lasera u jednom tretmanu je najuspešnija.
Tretmani se obavljaju jedanput mesečno. Broj tretmana je individualan, a uspešnost velika.
Krioterapija je zamrzavanje tkiva tečnim azotom. Uklanja se površni sloj keloida bez remećenja dubljih struktura. Kombinuje se sa kortikosteroidima.
Silikonski flasteri imaju funkciju da ne dozvole rast keloida. U određenom procentu oni umanjuju rast tkiva, ali ova se terapija mora kombinovati sa drugim da bi rezultat bio zadovoljavajući.
