Keratoze

seboreične keratoze

Seboroične keratoze

Seboroične keratoze su česti benigni izraštaji na koži, čiji se broj povećava sa godinama života. Obično se postepeno razvijaju posle 30 godine. Iako se javljaju i na delovima kože koji nisu izloženi dejstvu sunčevog zračenja, smatra se da je sunce značajan faktori koji doprinosi njihovoj pojavi. 

Najčešće se vide na trupu, nadlanicama, podlakticama, licu i na poglavini kao braonkasti zaravnjeni izraštaji. Mogu da se tokom vremena povećavaju, poprime hrapavu površinu i tamno braon boju, pa veoma podsećaju na mladeže. 

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog i dermoskopskog pregleda dermatologa. Ukoliko se ne može sa sigurnošću razlikovati od melanoma ili planocelularnog karcinoma, potrebno je hirurškim putem otkloniti promenu i uraditi histopatološki pregled. 

Terapija za lečenje seboroične keratoze

S obzirom da se radi o bezazlenim promenama, lečenje nije neophodno. Mogu da se otklanjaju iz estetskih razloga. 
Lečenje može da se sprovodi primenom radiotalasa, tečnog azota (krioterapija), kiretažom ili upotrebom lasera (erbium:YAG).
Pacijenti se često žale na svrab kože u regiji gde se keratoze nalaze, zbog čega dolaze na uklanjanje promena. Nakon otklanjanja radiotalasima ne ostaju ožiljci. Ako je promena veća od 5mm zaostane svetlija boja kože.

Aktinične keratoze

Aktinične keratoze (AK) su promene koje nastaju na koži usled prolongiranog izlaganja sunčevom zračenju, zbog čega su i najčešće prisutne na fotoeksponiranim predelima, tj. delovima kože koji su izloženi sunčevom svetlu. Više su izražene kod osoba koje su u okviru svoje profesije češće izloženi UV zračenju, poput poljoprivrednika, sportista, ljudi koji rade na otvorenom prostoru, kao i kod osoba svetlije boje kože.
Aktinične keratoze se smatraju prekanceroznim lezijama, jer tokom vremena mogu preći u planocelularni karcinom kože. Zato su jako bitni preventivni pregledi kožnih promena barem jednom godišnje kod dermatologa.

Kako izgledaju aktinične keratoze?

Na delovima kože koji su izloženi suncu – licu, ekstenzornim površinama ruku i nadlanicama vide se okrugle ili ovalne, ograničene crvenkaste promene, obično u nivou kože. Površina je hrapava, sa debljim ili tanjim ljuspama. Nekada mogu biti prisutne sitne ranice koje teško zarastaju.

Cheilitis actinica

Cheilitis actinica – je naziv za aktiničnu keratozu koja se nalazi na usnama, najčešće donjoj. U ranoj fazi vide se crvenilo i otok sa ljuspama. Kasnije, sa razvojem promene javljaju se deblje ljuspe, kraste, oguljotine ili pukotine kože usana. Ove promene imaju veći rizik za razvoj u planocelularni karcinoma, pa su jako bitni redovni kontrolni pregledi od strane dermatologa.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnozu aktinične keratoze možemo da postavimo sa dosta velikom preciznošću tokom dermoskopskog pregleda. Ponekad se savetuje da se uradi biopsija (uzme se isečak promene) i histopatološki pregled, kako bi razlikovali da li se radi o aktiničnoj keratozi ili planocelularnom karcinomu.

Postupci lečenja aktinične keratoze:

Dobri rezultati se postižu primenom radiotalasa i lasera. Početne promene možemo da lečimo sa tečnim azotom, tzv. krioterapija, sa lokalanim retionidima (tretinoin, adapalen) ili 5-fluorouracilom.
Kod većih promena preporučuje se hirurško otklanjanje i patohistološki pregled.
Posebno je značajna zaštita od sunčevog ultravioletnog zračenja primenom zaštitne odeće ili preparata.

Blog / Vesti / Informacije

Dermatološka ordinacija DERMATIM Beograd

Laserska dermatologija
Pročitaj više
Opšta dermatologija
Pročitaj više
Hirurške intervencije
Pročitaj više
Estetska dermatologija
Pročitaj više

Zakažite pregled / konsultacije

© Copyright by dermatim.rs. Powered by s2s.
magnifiercrosschevron-down linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram