Vitamin D je steroidni hormon koji se godinama vezivao prevashodno za rast kostiju i deponovanje kalcijuma. Tokom polsednjih desetak godina postaje jasnija i njegova posebna uloga u metabolizmu kože, mozga, t i b limfocita, pankreasa, kardiovaskularnog sistema. Sa receptorima za vitamin D na gotovo celoj površini creva on je jedan od ključnih elemenata imunološkog odgovora.
Deficit vitamina D
Smatra se da je oko 50 posto populacije Evrope u deficitu ovog vitamina, a od toga 13 posto u teškom deficitu. Promena načina života kao i selidba sa sela u zagađene gradove su osnovni krivci za ovako visok deficit ovog vitamina.
Vitamin D je jedinstven i po tome što ga naše telo samo pravi izlaganjem kože suncu. Postoji u formi Vitamina D3 koji stvaramo sami i Vitamina D2 koji unosimo hranom.
Potrebno je između 1.000 i 1.500 sati godišnje izlaganja kože suncu sa minimalnom dozom crvenila da bi se stvarala adekvatna količina vitamina D. Ovako nastao Vitamin D traje 2 puta duže u cirkulaciji nego vitamin D koji se unese hranom odnosno suplementima. Izlaganje tela sunčevom zračenju do minimalne doze blagog crvenila omogućava sintezu količine vitamina D koja je jednaka unosu 10.000 do 25.000 jedinica vitamina D.
Benefiti adekvatne količine vitamina D
Benefiti adekvatne količine vitamina D su brojni i među njima se izdvajaju.
- Smanjuje mogućnost razvijanja karcinoma jer onemogućava ubrzano razmnožavanje ćelija kao i formiranje novih krvnih sudova.
- Obezbeđuje zdravlje srčanog mišića preko metabolizma bubrega kao i preko receptora na krvnim sudovima.
- Smanjuje krvni pritisak.
- Gojaznost je povezana sa deficitom vitamina D.
- Rizik od dijabetesa tipa 2 smanjuje se sa unošenjem 700iu vitamina dnevno.
- Depresivne osobe koje su primale 20 do 40 hiljada jedinica nedeljno imale su bolje rezultate u savladavanju depresije.
- Visoki nivoi vitamina D smanjuju rizik od multiple skleroze za 62%.
Sinteza vitamina D kod ljudi
Trebalo bi imati u vidu nekoliko faktora koji utiču na sintezu vitamina D.
- Nošenje zaštitnog faktora 30 smanjuje sintezu vitamina D za 95%.
- Osobe tamnije puti imaju intenzivniju odbranu od UVB zračenja a time i manju sintezu vitamina D. Njima je potrebno 3 do 5 puta više vremena da se izlože suncu kako bi stvorili količinu vitamina D kao i osobe svetle puti.
- Gojazne osobe deponuju vitamin D u masnoćama pa im je potrebna mnogo veća količina za adekvatnu cirkulaciju u krvi.
- Starenje kože smanjuje mogućnost sinteze vitamina D.
