Kondilomi ili Condylomata acuminata ili polne bradavice su promene na koži koje nastaju usled infekcije sa Humanim papiloma virusom (HPV).
Poznato je oko 150 različitih Humanih papiloma virusoma od kojih oko 40 tipova najčešće inficiraju kožu i sluzokožu anogenitalne regije i usta. Kondilomi se obično vide kao ružičaste bradavice ili karfiolaste mase. U većem broju slučajeva infekcija je asimptomatska, tj. nema vidljivih promena iako je virus prisutan u koži / sluzokoži.

Značaj Humani papiloma virus infekcije jeste u tome što određeni tipovi virusa poput Humanog papiloma virusoma -16, -18 i -31, kod dugotrajnijih infekcija mogu da dovedu do razvoja karcinoma grlića materice i anusa, a ređe planocelularnog karcinoma penisa, vagine, usta i grla.

Kako se osoba može zaraziti sa HPV?

Genitalna infekcija se najčešće prenosi intimnim kontaktom. Infekcija na drugim delovima tela može nastati direktnim kontaktom kože sa kožom, ali i indirektno usled kontakta sa inficiranim površinama (bazeni, gimnastičke sale).

Kako kondilomi izgledaju?

Na spoljašnjim genitalijama, perineumu, oko anusa i na preponama:
– vide se obično kao sitne, mekane, rumenkaste, boje kože ili braon kvržice i zašiljene bradavice. Veličina variara, obično je oko par milimetara. Ukoliko se kondilomi međusobno spoje, mogu da nastanu bradavičasti plakovi, veličine nekoliko centimetara u dijametru.
Bowenoidna papulosa – vrsta Humanog papiloma virusa – infekcije koja se vidi kao sitne crvenkasto, braonkaste kvržice na spoljašnjim genitalijama, oko anusa i na perineumu. Obično su prisutne kod mlađih osoba. Iako izgledaju kao obične bradavice, mogu da predstavljaju početni stadijum planocelularnog karcinoma, zbog čega je indikovana biopsija, histopatološka analiza i lečenje radiotalasima ili hirurškom ekscizijom.
Gigantski kondilomi (Buschke Laowenstein tumor) – predstavlja semimaligni oblik verukožnih karcinoma koji retko daju metastaze, ali imaju lokalni invazivni i destruktivni rast. Promene su obično prisutne na spoljašnjim genitalijama i oko anusa, u vidu velikih karfiolastih masa sa pojavom fistula i abscesa. Lečenje se sprovodi dubokom hirurškom ekscizijom.

Kondilomi na usnoj sluzokoži:
– vide se kao mali ružičasti ili beličasti, mekani izraštaji, zaravnjene površine
– mogu biti prisutni na sluzokoži obraza, usana, nepcu, jeziku ili orofaringsu
– najčešće su udruženi sa Humanim papiloma virusom tip 6 i 11.

Oralna floridna papilomatoza je oblik HPV infekcije kod koje se vide brojne, međusobno spojene bradavičaste promene u usnoj duplji ili sluzokoži sinusa. Kod ovih osoba potrebne su ponavljane biopsije da bi se isključilo prisustvo karcinoma.

Faktori rizika za razvoj kondiloma:

* Veći broj seksualnih partnera
* Seksualni kontakti u mlađoj životnoj dobi
* Nezaštićen seks
* Upotreba kondoma ne podrazumeva potpunu zaštitu od razvoja kondiloma, jer ne prekriva sve delove kože

Kako se postavlja dijagnoza kondiloma?

Kod većine osoba dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i kliničke slike promena. Kondilomi se mogu učiniti bolje vidljivim ako se premažu slabim rastvorom sirćetne kiseline, usled čega pobele. Kod žena sa genitalnim bradavicama indikovan je kolposkopski pregled (vagine, grlića materice), kao i pregled anusa. Takođe, preporučuje se PAPA test u cilju ranog otkrivanja karcinoma grlića materice.
Dijagnozase najpouzdanije postavlja na osnovu patohistološkog pregleda promene koja se bioptira (hirurškim putem ukloni).

Kako se leče polne bradavice?

Asimptomatske Humani papiloma viruso – HPV infekcije (virus je prisutan u koži, a nema vidljivih promena) ne mogu se lečiti.
HPV infekcije su često široko rasprostranjene po većem delu anogenitalne regije, zbog čega je i pored sprovedene terapije stepen ponovnog javljanja kondiloma dosta velik, oko 25% – 60%, bez obzira na vrstu terapije, što zahteva strpljenje i upornost u lečenju.

U terapiji kondiloma mogu da se koriste:
* Imiquimod 5% krem (Aldara), deluje putem aktivacije imunološkog sistema. Tokom upotrebe ove kreme mogu se pojaviti upala i ranice. Može se koristiti samostalno, pod kontrolom dermatologa.
* Podofilotoxin 0.5% rastvor može pacijent sam da upotrebljava, po preporuci lekara. Na mestu nanošenja mogu da se pojave ranice i iritacija. Ne sme se upotrebljavati tokom trudnoće.
* Trihlorsirćetna kiselina 80% rastvor dovodi do destrukcije bradavica. Terapija se sprovodi u ambulantskim uslovima.
* Kriohirurgija (terapija sa tečnim azotom) je dosta efikasna i bezbedna terapija, koja se može sprovoditi i kod trudnica. Potrebno je obično nekoliko ciklusa, da bi se kondilomi u potpunosti otklonili.
* Elektrokauterizacija se sprovodi upotrebom radiotalasa ili Hyfrikatora i smatra se metodom izbora. Dolazi do sagorevanja kondiloma. Sprovodi se uvek uz upotrebu anestezije.
* Hirurška ekscizija je indikovana kod velikih, raširenih promena.
* Terapija laserom je takođe metoda izbora kao elektrokauterizacija.