Kontaktni ekcem ili kontaktni dermatitis je oboljenje kože koje se manifestuje u vidu crvenila, svraba, sitnih mehurića, perutanja i ljuštenja kože i može se javiti kao alergijski i iritantni ekcem.
Alergijski kontaktni ekcem nastaje kod osetljivih osoba koje reaguju alergijskom reakcijom na određene alergene sa kojima koža dolazi u kontakt.
Iritantni kontaktni ekcem se javlja tokom dugotrajne i česte upotrebe agresivnih preparata na koje je koža određenih osoba osetljiva.

Simptomi kontaktnog dermatitisa

U akutnoj fazi simptomi su izraženi i tada je koža crvena, otečena, prisutan je intenzivan svrab, a mogu se pojaviti mehurići koji pucaju, stvaraju se kraste i koža se ljušti. Ako je kontakt sa alergenom stalan i dugotrajan dolazi do hroničnog dermatitisa.
Tada je koža zadebljala, tamno crvena do mrka, peruta se, a može doći i do stvaranja bolnih pukotina, a svrab je blag, ali stalno prisutan i pogoršava se u naletima.

Da bi lečenje bilo što uspešnije potrebno je otkriti uzrok, odnosno supstanciju koja izaziva alergiju.
Za otkrivanje alergena koji izazivaju neželjene promene na koži, radi se epikutano testiranje na standardne alergene evropske serije. U njoj se nalaze alergeni koji najčešće izazivaju alergije na ovom području.
Obuhvataju različite supstance sa kojima dolazimo svakodnevno u kontakt, od metala koji se nalaze u bižuteriji, šnalama kaiševa, preko boja, konzervanasa, supstanci koje se nalaze u lepkovima, cementu, gumi itd.
Epikutani testovi se jednostavno sprovode, tako što se flasteri sa alergenima lepe na leđa, skidaju posle 48h, 72h, a nekada i 96h, kada se proverava da li se radi o iritantom ili kontaktnom dermatitisu.

Poseban oblik kontaktnog dermatitisa (ekcema) često izazivaju neke biljke, kao što je otrovni bršljen, ali i druge koje se koriste u lekovite svrhe. Takođe, nekada je kombinacija lista biljke i sunca odgovorna za nastanak alergijske reakcije.

Mnogi tzv. prirodni kozmetički preparati sa biljnim komponentama ili npr. propolis mogu biti snažni alergeni i kod osetljivih osoba izazvati alergijske reakcije. Zato se preporučuje upotreba preparata koji nemaju te dodatke i namenjeni su za osetljivu i alergiji sklonu kožu. Kada sumnjamo da je neki kozmetski preparat uzrok ekcema (najčešće na licu, vratu i rukama) preporučuje se da se uradi epikutano testiranje standardnom baterijom alergena, ali i preparatima koje osoba koristi.

Alergija na bižuteriju (nikl)

Među najčešćim alergenima koji izaziva ekceme je nikl koji se nalazi u većini predmeta od metala, kao što su bižuterija, narukvice za sat, metalni ram za naočare, metalni novac.
Takođe se nalazi i u srebrnom i zlatnom nakitu, ali je količina mala pa ređe izaziva alergijske reakcije. Kod nekih osoba se alergija javlja samo kada je toplo vreme jer znojenje podstiče rastvaranje nikla iz metalnih predmeta.
Alergije prouzrokovane niklom se najčešće manifestuju na ušnim školjkama, predelu pojasa koji dolazi u kontakt sa metalnim kopčama ili predelu nošenja ručnog sata.

Alergija na gumu

Lateks i drugi aditivi koji se koriste u proizvodnji gume su takođe česti alergeni, koji osim promena na koži mogu izazvati koprivnjaču, konjuktivitis, ali i gušenje.
Kada se nalaze na koži, promene su najčešće na ivici kontakta veša koji sadrži gumene delove sa kožom, ali i na stopalima kada se oni nalaze u obući.

Alergije na boju za kosu

Kada se javlja crvenilo na poglavini nakon farbanja, najčešće odgovorna supstanca je parafenilen – diamin koja se nalazi u tamnim farbama za kosu, bile one trajne ili polutrajne.
Ova supstanca se takođe može naći u bojama za privremenu tetovažu, kao i u tamnoj odeći, posebno od sintetičkih materijala koje takođe mogu izazvati alergijske reakcije.

Alergije na kozmetičke proizvode

Kozmetički proizvodi kao što su kreme, losioni, mogu izazvati alergiju i to prvenstveno konzervansi i mirisi koji se nalaze u njima. Zbog toga je bolje koristiti proizvode označene kao fragrance free, zato što ne sadrže mirise. Takođe, kod alergije na prezervative u kozmetičkim proizvodima, treba koristiti proizvode medicinske kozmetike za osetljivu i netolerantnu kožu koji ih ne sadrže. Prirodna kozmetika takođe može biti uzrok alergijskog dermatitisa jer može sadržati biljne komponente nedovoljno ispitanih karakteristika.

Alergije na biljke

Različite biljke mogu da izazovu kontaktni dermatitis. Ona se može manifestovati samo na mestu dodira kao npr. na rukama kod radnika u cvećari, ali npr. polen biljaka u vazduhu izaziva promene na kapcima, licu, rukama, odnosno svim otkrivenim delovima tela. Alergije mogu izazvati biljni melemi u kojima se nalaze alergogene biljke, a koji se često koriste u narodnoj medicini (npr. gavez koji se koristi kod otoka i bolova u zglobovima).

Posebna vrsta alergijskih reakcija na biljke je fitofotodermatitis gde dolazi do reakcije na koži, pri kontaktu sa biljkama, a tokom izlaganja suncu, koja se manifestuje u vidu crvenih plikova ili tamne prebojenosti kože.
Biljke koje često izazivaju ovu vrstu reakcije su celer, paštrnak, limun, neke vrste cveća.

Alergija na hrom

Alergije na hrom se javljaju kod osoba koje dolaze u kontakt sa cementom, kožom, nekim tipovima boja i proizvodima za zaštitu od rdje. Izloženost cementnoj prašini može prouzrokovati i ekcem stopala, ali i promene po celom telu.

Lečenje kontaktnog dermatitisa

U lečenju je najvažnije pokušati pronaći uzrok koji dovodi do ekcema, kada uz anamnestičke podatke koristimo epikutano testiranje, što omogućava davanje saveta i informacija o supstancama koje treba izbegavati.
Ukoliko su promene blage daju se kreme sa kortikosteroidima, ukoliko se ponavljaju potrebno je kombinovanje sa imunomodulatorima.
Kada je prisutan intenzivan svrab, u terapiju se uključuju i antihistaminici.
Ukoliko je reakcija intenzivna i zahvata veću površinu tela može biti neophodna i sistemska kortikosteroidna terapija.