Lajmska bolest: koji su simptomi, lečenje i posledice? Lajmska bolest je infekcija koju izaziva bakterija iz grupe spiroheta Borrelia burgdorferi koju ubodom na čoveka prenose zaraženi krpelji iz roda Ixodes kojih ima u Srbiji i Beogradu.
Dа li svaki ubod krpelja predstavlja opasnost?
Samo oko 30% krpelja na teritoriji Beograda je zaraženo Borelijom i prenosi infekciju, ali je najčešće potrebno da krpelj ostane na koži bar 24 da bi se prenela infekcija. Zato je veoma važno da se posle svakog boravka u prirodi, makar to bio i gradski park, detaljno pregleda koža na eventualno prisustvo krpelja.
Krpelji su aktivni od proleća kada se uspostavi vegetacija, do kasne jeseni kada opada lišće, najaktivniji su u maju i junu. Krpelji borave na vegetaciji (travi, opalom lišću, grmlju, nižem drveću do najviše 1,5 metara iznad zemlje). Hrane se krvlju ljudi i životinja, a ukoliko su zaraženi, bakteriju – uzročnika lajmske bolesti, prenose za vreme hranjenja. Oni mogu po nekoliko sati da ostanu na koži tražeći pogodno mesto gde će ubosti domaćina. Kada dođe do uboda, domaćin to ne oseti jer u pljuvački krpelja postoji prirodni anestetik.
Ukoliko se zakače na čoveka ili životinju, krv sisaju 2 do 7 dana, a onda ponovo padaju na vegetaciju.
Verovatnoća prenosa infekcije posle uboda krpelja je svega oko 1%. Krpelji ne prenose tetanus te je antitetanusna zaštita u ovim slučajevima besmislena.
Koji su simptomi lajmske bolesti?
Simptomi lajmske bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda koje se širi u prečniku, a centar postaje bleđi (erythema migrans). Takođe se slične promene mogu pojaviti i na više mesta na telu. Neće se kod svakoga pojaviti crvenilo, ali ako se javi, to je siguran znak da imate lajmsku bolest i lečenje je neophodno da počne što pre.
Promena na koži može biti praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju, međutim nekada su vrlo diskretni, pa mogu proći nezapaženo. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, a oboljenje je sistemsko, što znači da napada ceo organizam, pored kože, nervni sistem, zglobove i srce.
Kako postupiti u slučaju uboda krpelja?
Što je krpelj duže na koži, to je veća šansa da prenese bolest, tako da je važno javiti se lekaru u toku prva 24 sata i zato je važno što pre ga izvaditi. Nikada ne bi trebalo stavljati nikakva hemijska sredstva na krpelja (etar, alkohol, benzin), zato što se tako povećava šansa da prenese bolest. Ne treba pokušavati vađenje krpelja, jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje, već se javiti zdravstvenoj ustanovi što pre. Obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije. Nekada, ukoliko je krpelj duboko u koži potrebno ga je izvaditi hirurški.
Kako se postavlja dijagnoza lajmske bolesti?
Dijagnoza se, pored anamnestičkih podataka o ubodu krpelja, postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih rezultata, odnosno serološkim testovima. Serološkim testovima (analizom krvi) detektujemo antitela koja se stvaraju nakon infekcije Borelijom burgdorferi, koja su pozitivna 3 do 6 nedelja nakon uboda. Postavljanje dijagnoze je često otežano zato što u oko 50% slučajeva ubod krpelja prođe nezapaženo. Takođe, odstranjeni krpelj se može u laboratoriji ispitati na prisustvo uzročnika bolesti. Negativan nalaz ne znači i da infekcija nije nastala.
Lajmska bolest lečenje
Posebno je važno da se infekcija i dijagnoza bolesti postavi što ranije i što pre započne lečenje. Antibiotici su efikasni posebno u ranoj fazi bolesti, kada ih treba primeniti u maksimalnim preporučenim dozama i dovoljno dugo.
Poseban problem u lečenju predstavljaju oboleli od hronične formelajmske bolesti, kada je potrebno uključiti intravenski antibiotike, a efekat lečenja se često vidi tek posle višesedmične, nekada i duže, antibiotske terapije.
Reference: