Biopsija kože

Biopsija kože je obavezna kod određenih kožnih oboljenja i dermatolog je može preporučiti posle dermatološkog ili dermoskopskog pregleda. Ako postoji nedoumica kog je porekla oboljenje ili ako slika oboljenja nije najjasnija, biopsija je jedini način da se dođe do preciznije dijagnoze.

Biopsija podrazumeva uzimanje malog uzorka obolele kože pacijenta. Ćelije uzorka kože pregleda lekar druge specijalnosti, patolog. On mali isečak kože posmatra pod mikroskopom i prema rasporedu ćelija daje precizniju dijagnozu. Kod nekih kožnih bolesti ovo je neophodno kako bi se odredila adekvatna terapija ili se proširila intervencija.

Biopsija kože se koristi za dijagnozu ili pomoć u lečenju kožnih stanja i bolesti, najčešće:

Sumnja na rak kože
Različite bradavice
Nepravilni ili novi mladeži
Nejasna upalna stanja kože
Aktinične keratoze
Bulozne bolesti
Sumnje na autoimune bolesti
Psorijaza

Biopsija kože – Iskustva

Dermatolog u lokalnoj anesteziji obavlja biopsiju kože. Posle davanja injekcije anestetika uz pomoć skalpela ili posebnog instrumenta koji se naziva punch, uzima se veoma mali segment obolele kože. Isečak je veličine do 5mm.

Uzorak kože se zatim šalje na patohistološku analizu koju obavlja dermatopatolog.

Procedura bioptiranja traje oko deset minuta i blago je neprijatna. Zahvaljujući lokalnoj anesteziji ne oseća se bol.

Ukoliko je neophodno rana se zašiva koncem, koji se uklanjaju posle sedam do deset dana, ožiljak je gotovo neprimetan. Ako se ne zašiva, rana se koaguliše radiotalasima a krasta otpada za 7 do 14 dana. U tom periodu bi trebalo izbegavati istezanje kože ili duže kvašenje rane. Rane na nogama i stopalima zarastaju sporije od onih na drugim delovima tela.

Od same biopsije će ostati sasvim mali ožiljak i on se može tretirati kremama, gelovima eventualno laserom. Mogućnost pojave keloida je sasvim mala obzirom da se pravi minimalno oštećenje kože i javlja se kod genetski predisponiranih osoba.

Reference: