Dermoskopija ili dermatološki pregled mladeža je jednostavna metoda kojom se vrši pregled mladeža i drugih pigmentnih promena, a ima neprocenjivu vrednost u ranom otkrivanju melanoma i kožnih karcinoma.
Pouzdanost dijagnostikovanja melanoma „golim okom“ tokom pregleda iznosi 65%, a dermoskopskim pregledom mladeža, omogućeno je njegovo otkrivanje u 90% slučajeva.
Dermoskopija je laka, brzo izvodljiva metoda kojom se sprovodi površno mikroskopiranje mladeža i drugih pigmentnih promena. Dermoskopijom se povećava vidljivost svih promena na koži, pa se na taj način postavlja pouzdana dijagnoza.
Aparat koji se koristi je dermoskop, opremljen je specijalnim sistemom optičkih sočiva i izvorom polarizovane svetlosti.
Digitalna dermoskopija omogućava da sliku viđenu ručnim dermoskopom, usnimimo i čuvamo u bazi podataka, a zatim upoređujemo i pratimo promene, nakon određenog vremenskog perioda.
Koje promene se dijagnostikuju dermoskopijom?
Dermoskopija se koristi za pregled svih pigmentnih promena na koži, pregled mladeža, rano otkrivanje melanoma i drugih kožnih karcinoma.
Melanom je veoma maligni tumor, koji potiče od mladežnih ćelija. Procenat smrtnosti od melanoma je visok, naročito u slučajevima kada je kasno otkriven. Bez primene dermoskopije, melanom se ne može otkriti u ranoj fazi, što je za preživljavanje najvažnije.
Danas se u zemljama zapadne Evrope, 80% melanoma otkrije u ranoj fazi, baš zahvaljujući primeni dermoskopije. Dermoskopskim pregledom mladeža postavljamo sumnju na postojanje melanoma, dok se precizna dijagnoza postavlja histopatološkom analizom mladeža, koji je hirurški uklonjen.
Mladeži – Savetuje se, da se dermoskopski pregled mladeža, obavlja jednom godišnje, zbog sve veće učestalosti tumora kože i štetnog dejstva UV zračenja.
Osobe koje imaju veliki broj mladeža na telu, više od 50, oni koji imaju atipične mladeže ili ličnu i porodičnu anamnezu o postojanju melanoma, moraju raditi dermoskopiju češće, na 6 do 12 meseci.
Takođe je bitno da svaka osoba obavlja samopregled mladeža, ako uoči promene u boji, ivicama, veličini mladeža, potrebno je da obavi dermoskopski pregled.
Dermoskopijom se mogu otkriti i razlikovati seboroične keratoze, hemangiomi, bazocelularni karcinomi, dermatofibromi i druge kožne promene.
Za koje mladeže je neophodna dermoskopija?
Dermoskopija je potrebna za svaki mladež koji menja svoj oblik, boju i veličinu.
Dermoskopsko praćenje je neophodno u slučaju pojave asimetrije na mladežu, nepravilnih, nareckanih ivica, kao i pojave više od 2 različite boje na mladežu: braon, crne, plave i crvene.
Rizični mladeži su svi oni koji brzo rastu i menjaju se, a zahtevaju dermoskopiju, hirurško uklanjanje uz patohistološku analizu.
Zašto je potrebno dermoskopsko praćenje nekih mladeža?
Postoje mladeži koji imaju atipičan izgled, ali nemaju jasne dermoskopske karakteristike melanoma. Kod takvih mladeža je potrebno dermoskopsko prećenje tokom određenog vremenskog perioda. Upoređivanjem dermoskopskih slika mladeža za 3, 6 ili 9 meseci, dermatolog uočava da li je došlo do stabilizacije mladeža ili je potrebno mladež ukloniti hirurški sa patohistološkom analizom.
Šta je dermoskopska mapa?
Dermoskopska mapa je dermoskopski pregled svih mladeža na telu, slikanje, obeležavanje i čuvanje dermoskopskih slika mladeža. Posle određenog vremenskog perioda, mladeži se mogu ponovo slikati, upoređivati i na taj način adekvatno pratiti. Dermoskopsko mapiranje se savetuje za sve ljude, a naročito za one sa velikim brojem mladeža, više od 50, za one koji imaju atipične mladeže, koji su se puno izlagali suncu ili imaju anamnezu o postojanju karcinoma u porodici.
Kada je dermoskopija potrebna deci?
Deca koja imaju urođene kongenitalne mladeže, naročito one promera većeg od 10 cm, treba da ih redovno dermoskopski prate. Kod dece je potrebna dermoskopija mladeža koji brzo rastu i menjaju se, kao i za nepigmentovane ružičaste promene koje brzo rastu.