Ekcemi su hronična stanja kože koja se karakterišu suvoćom, svrabom, perutanjem, crvenilom. Koža je u dugotrajnim ekcemima zadebljana, prekrivena sitnim krastama.
U prvih pet godina života javljaju se kod gotovo 10% dece.
Prvi znaci ekcema mogući su već kod novorođenčadi između dva i tri meseca sa tendencijom smirivanja do navršene treće ili sedme godine. Potpuna stabilizacija barijere kože kod 50% dece dolazi sa pubertetom.
Teški oblici ekcema zadržavaju se tokom celog života kod vrlo malog procenta dece.
U periodu od rođenja do puberteta ekcemi kod dece mogu ometati svakodnevno funkcionisanje ako je blaži oblik oboljenja, a ako je težak oblik remeti se i spavanje.
Kada ekcem zahvata velike površine na telu, a nije isprovociran direktnim, neposrednim kontaktom sa alergenom nazivamo ga Atopijski dermatitis.
Tačan uzrok nastanka ekcema nije poznat, ali se zna da je to kombinacija genetskih faktora i faktora iz spoljne sredine.
Nije obavezno da nasleđe bude dominantno nasledno, već je često kombinacija gena.
Ekcemske reakcije moguće je ublažiti, ali ne i u potpunosti zaustaviti.
Porodice u kojima postoji sklonost hroničnom bronhitisu, kao i alergijskoj astmi češće imaju decu sa atopijskim dermatitisom.
Nemoguće je predvideti gde će se ekcem pojaviti. Ipak, za novorođenčad je karakteristično da se pojavi na obrazima, vratu, poglavini. Može zahvatiti celo telo, a da je predeo pelena pošteđen.
Sa godinu dana karakteristično je da se nađu na pregibima ruku i nogu, vratu i oko usana.
Kod beba ćemo ga prepoznati po sitnom osipu, a kod male dece po suvoći kože, crvenilu, mehurićima.
Ljuštenje tabana i dlanova tipično je za decu posle treće godine.
Kod dece koja imaju suvu kožu neophodna je svakodnevna nega uljanim kupkama i balzamima za telo.
Na polju suve kože lako i brzo se razvija ekcem, pa se savetuje korišćenje mleka za telo koja imaju masnu komponentu.
Losioni su suviše vodenasti i ne mogu da obnove barijeru kože koja je genetski blago oštećena.
Vazelin pravi dobru izolaciju od pljuvačke bebe, pa se savetuje za negu kod crvenila od pljuvačke.
Uljane kupke ne isušuju kožu beba, a voda u kadici treba da bude mlaka. Jako topla voda dodatno isušuje kožu, a obični sapuni menjaju ph kože i oštećuju njenu lipidnu barijeru.
Ne treba bežati od intenzivnog zamašćivanja kože dece koja su sklona ekcemima misleći da se na taj način unosi velika količina hemikalija. Zamašćivanje je neophodno da suvoća ne bi dovela do pucanja kože i infekcija.
Osveživači prostorija, omekšivači, parfemi roditelja, duvanski dim vrlo su česti i neprimetni alergeni.
Pogoršanja ekcema kod dece uvek su u zimskom periodu.
Vazduh isušen radijatorima, hladan vazduh, vetar, višeslojna garderoba doprinose isušivanju kože.
Zna se da su mleko, jaja, med, kikiriki, orasi alergeni za preosetljivu decu. Zato roditelji često lutaju sa različitim dijetama, ali odgovor nije tako lak. Nekontrolisana dijeta može izazvati mnogo više posledica nego dobrobiti za kožu dece sa ekcemima.
Osip uzrokovan hranom ima sasvim drugačije karakteristike od ekcema na koži deteta.
Moguće je uraditi različite testove koji bi ukazali na preosetljivost na određenu hranu, ako je to potrebno.
Lečenje ekcema kod dece
Lečenje ekcema kod dece je složeno i vrlo često sasvim individualno.
Ne postoji lek koji je moguće detetu dati i dovesti do izlečenja, što je karakteristično za sva genetski predisponirana oboljenja.
Pri prvim tragovima suvoće i svraba na koži treba početi sa intenzivnim zamašćivanjem kože.
Ako se na suvoj koži pojave i crveni pečati dodaju se vrlo blagi kortikosteroidi u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Sada postoje kortikosteroidni kremovi koji se ne resorbuju i ne mogu dovesti do sistemskog delovanja kod male dece.
To je najveći strah roditelja, zbog čega se često zapostavi stanje deteta.
Blagovremenom upotrebom pravilne nege i kortikosteroidnih kremova ekcemi se brzo povlače i ne ometaju razvoj deteta.
Kod upornih ekcema, koji se brzo vraćaju nakon upotrebe kortikosteroidnih krema uvode se i imunomodulatorne kreme i antihistaminici, preparati sa cinkom, probiotici.
Ako se ne pridržavamo saveta lekara stanje se pogoršava.
Pogoršanje nastaje i stalnim češanjem zbog čega se razvijaju bakterije na koži.
Razvoj bakterija ne dozvoljava da ekcem prođe čak i kada se uključe kortikosteroidi, već se moraju dati i antibiotici.
Blagovremenom adekvatnom negom smanjuje se mogućnost komplikacija, a pažljivim korišćenjem kortikosteroidnih krema većina ekcema se svodi na blage ili srednje teške.