Gljivične infekcije kože spadaju u najčešća oboljenja i mogu biti prisutne u svim uzrastnim grupama. Učestalost oboljenja stalno raste, što je posledica velike upotrebe antibiotika, povećane učestalosti dijabetes melitusa i oboljenja koja su praćena slabljenjem imunološkog sistema.
Ova vrsta infekcije je u većini slučajeva blagog toka, ali ukoliko se ne leče, mogu se raširiti po drugim delovima tela ili preneti na druge osobe.
Gljive su mikroorganizmi, široko rasprostranjeni po svetu. Oko 40 vrsta je patogeno – štetno za čoveka i ima veći medicinski značaj. Klasifikacija gljiva se vrši na osnovu načina razmnožavanja i njihovih morfoloških karakteristika.
Izazivači gljivične infekcije
Gljive koje izazivaju infekciju kože možemo da podelimo u tri veće grupe:
* dermatofiti
* kvasnice
* plesni
Kako se prenose gljivične infekcije?
Gljive se prenose sa jedne osobe na drugu najčešće na bazenima, u banjama i sportskim svlačionicama. Pored toga osoba se može inficirati upotrebom zajedničke obuće, peškira i odevnih predmeta. Često se infekcija prenosi sa čoveka na čoveka ili sa zaražene životinje (mačke, psa) na čoveka pri direktnom kontaktu.
Koja stanja organizma pogoduju razvoju gljivičnih infekcija?
Razvoju gljivične infekcije pogoduje veća telesna težina, slabija periferna cirkulacija, prisustvo oboljenja poput dijabetes melitusa, stanja sa oslabljenim imunitetom, kao i primena imunosupresivnih lekova.
Kako izgleda gljivična infekcija?
Klinička slika zavisi od vrste gljive koja je uzročnik promena, kao i lokalizacije infekcije.
Pityriasis versicolor
Pityriasis versicolor – relativno česta površinska infekcija kože koju izazivaju gljive roda Malassezia. Ove gljive su normalano prisutne na našoj koži, ali se u stanjima pojačanog znojenja, tokom toplijih meseci, kao i pri oslabljenom imunitetu malo više namnože, pa dovedu do kožnih promena.
Promene su obično prisutne na leđima, grudima, vratu i gornjim delovima ruku u vidu jasno ograničenih okruglastih, braonkastih ili beličastih polja sa sitnim ljuspama.
Dermatofitije
Dermatofitije su gljivične infekcije koje izazivaju tzv. dermatofiti. Razlikujemo nekoliko oblika infekcije:
* Tinea capitis
* Tinea barbae
* Tinea faciei (lica)
* Tinea inguinalis
* Tinea pedis
* Tinea manuum
Tinea capitis – gljivična infekcija poglavine. Češće se viđa kod dece u obliku pojedinačnih ovalnih žarišta na poglavini koja su prekrivena sitnim sivkastim ljuspama. Dlake su na tim mestima skraćene, tj. odlomljene nekoliko mm iznad kože.
U slučaju dubljih infekcija razvijaju se bolna, otečena zapaljenska žarišta na kojima se vide gnojanice i lako se na pritisak cedi gnoj. Dlake su odlomljene ili ispadaju. Regionalne limfne žlezde su uvećane. Može se nadovezati i bakterijska infekcija.
Tinea barbae – podrazumeva infekcija u predelu brade. Manifestuje se kao upaljene, crvene bubuljice ili gnojanice oko dlaka, uz izlučivanje gnoja i pojavu krasti. Čitavo područje brade može da bude upaljeno. Dlake ispadaju spontano ili se mogu lako izvući.
Tinea faciei (lica) – na licu se vide veća ili manja ovalna, crvenkasta polja sa izdignutim rubom i prekrivena ljuspama.
Tinea inguinalis – gljivična infekcija u predelu prepona. Češće se viđa u toplijim predelima, kod osoba veće telesne težine usled znojenja i kod osoba koje nose pelene. Obično se razvija usled širenja infekcije sa noktiju ili stopala, kao i pri boravku u sportskim svlačionicama i kupalištima. Razvija se u vidu ograničenih, crvenkastih ploča na preponama koje se blago ljušte i imaju naglašenu ivicu. Šire se ka butinama i na spoljašnje genitalije. Praćene su osećajem svraba.
Gljivice na stopalima
Tinea pedis – gljivična infekcija stopala koja se često viđa, posebno kod sportista i ljudi koji nose okluzivnu obuću. Izvor infekcije su najčešće bazeni, sportske svlačionice, banje ili članovi porodice koji već imaju gljivičnu infekciju. Gljivice na stopalima najčešće su promene prisutne između prstiju stopala u vidu crvenila, ljuštenja kože, pukotina i oguljotina. Odatle se infekcija lako može proširiti na druge delove stopala i tela. Na tabanima i na prstima se mogu videti crvenilo, duboko usađeni mehurići, ljuštenje kože i prskotine. Ponekad je prisutna samo zadebljala koža koja lako puca.
Tinea manuum – podrzumeva prisustvo gljivične infekcije na šakama. Vide se crvenilo i manje ili više izraženo ljuštenje kože. Ponekad se razviju mehurići i gnojanice na upaljenoj, crvenkastoj koži.
Gljivice na noktima – Onychomycosis
Onychomycosis – je naziv za gljivičnu infekciju noktiju. Ova vrsta infekcije je dosta česta i smatra se da oko 8% populacije ima onihomikozu. Faktori rizika koji pogoduju razvoju oboljenja su slabija periferna cirkulacija, pušenje, dijabetes melitus, upotreba imunosupresivnih lekova, maligna oboljenja, česte povrede noktiju, posebno kod sportista.
Obično se prve promene u vidu zadebljanja nokatne ploče i žućkaste prebojenosti vide na distalnom i lateralnim delovima nokta, a potom se šire ka proksimalnim delovima. U odmakloj fazi nokatna ploča je jako zadebljana, krta, lako se lomi i ima žućkasto-braonkastu prebojenost. Ukoliko se ne leči, onihomikoza je stalan izvor infekcije.
Pored toga izmenjeni i zadebljali nokti mogu da izazivaju bol pri hodu i pogoduju razvoju bakterijske infekcije kože.
Kandidijaza
Kandidijaza je naziv za infekciju kože i/ili sluzokoža koju izazivaju kvasnice roda Candida.
Faktori koji pogoduju razvoju ove infekcije su česta upotreba antibiotika, imunosupresivnih lekova, dijabetes melitus, endokrinološka oboljenja, povećana telesna težina, prisustvo malignih oboljenja, kao i vlažna i topla sredina.
Infekcija može da bude lokalizovana na pregibnim regijama: ispod dojki, na preponama, u pazušnim jamama i oko genitalija. Manifestuje se u vidu crvenih ploča, sa centralno oguljenim izgledom kože i maceracijom, uz prisustvo gnojanicana na periferiji promena. Prisutan je osećaj svraba i sitno ljuštenje. Često se infekcija može videti između prstiju šaka i stopala u vidu crvenila, bolnih prskotina i erozija.
Paronychia candidomycetika je infekcija kože oko nokatnih ploča, u vidu crvenila i bolnog otoka kožnih nabora iz kojih se cedi gnoj na pritisak. Kasnije se može razviti infekcija nokatne ploče.
Kako se postavlja dijagnoza gljivične infekcije?
Dijagnoza gljivične infekcije kože se postavlja na osnovu mikološkog pregleda strugotine kožne promene ili nokatne ploče.
Lečenje gljivične infekcije
U terapiji gljivične infekcije koriste se lokalni i sistemski antimikotici po preporuci dermatologa. Lečenje je dugotrajno i česti su recidivi, posebno kod gljivične infekcije noktiju.
Saznajte više o različitim bolestima noktiju.
Reference:
- Epidemiological Characterization of Skin Fungal
- Cutaneous Fungal Infections
- Fungal Infections of the Skin
Naše Usluge
Sve vrste dermatoloških pregleda i intervencija, estetski tretmani i hiruške intervencije
