Polne Bolesti

Polne bolesti se prenose seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom. Svaki put kada imate nezaštićen seksualni kontakt sa partnerom koji je već inficiran, možete se zaraziti.

Čak i osobe koje izgledaju sasvim zdravo, uredno i poznate su vam mogu da budu prenosioci zaraze, ljudi koji čak i ne moraju znati da imaju polno prenosivu bolest. Mnoga od ovih oboljenja ne daju nikakve simptome, bar ne u prvo vreme.

Mikroorganizmi koji uzrokuju seksualno prenosive, polne bolesti mogu preći sa osobe na osobu putem semena, krvi ili vaginalne tečnosti.

Prvi simpomi infekcije polnih bolesti

Najčešći prvi znaci koji ukazuju na polne bolesti su upala sluzokože, pojava rana sa ili bez bola na genitalnoj, rektalnoj ili oralnoj regiji. Moguće je i bolno uriniranje uz osećaj peckanja, gnojni iscedak iz uretre, neuobičajeno vaginalno krvarenje, groznica ili simptomi slični gripu. Tada je vreme da se obavezno obratite dermatologu

Kasniji znaci infekcije – mesecima ili čak godinama kasnije

Kasniji znaci infekcije polnim bolestima se javljaju mesecima ili čak godinama kasnije. Mogu biti različiti – crvenilo, osip, ranice bilo gde na telu, uporna genitalna upala (koja ne reaguje na terapie), bol pri polnom odnosu, bol u testisima, bol u maloj karlici, crvenilo, otok, neplodnost, neurološki i kardiovaskularni problemi i čak karcinomi.

Uzročnici polnih bolesti

Seksulno prenosive bolesti uzrokuje više od 30 virusa, bakterija i parazita i većina ovih organizama zavisi samo od prenošenja seksualnim kontaktom. Odnosno – ako imate neku od ovih infekcija jedini put prenosa je bio polni odnos.

Najčešće polne bolesti

Najčešći uzročnici polnih bolesti su:

chlamydia trachomatis
neisseria gonorrhea (gonoreju,triper ili kapavac)
treponema pallidum (sifilis)
ureaplasma urealliticum (uretitis, cervicitis).

Virusi koji uzrokuju cervikalni i analni karcinom – human papiloma virus (HPV), tipovi 16,18,31,33,45,52,58 i virusi koji izazivaju genitalni herpes – herpes simplex virus češće tip 2, ali i tip 1.

Seksualna aktivnost omogućava širenje i drugih oboljenja iako je njih moguće dobiti i na druge načine – Ebstein Barr (mononukleoza), hepatitis A, B i C kao i HIV. Jednoćelijski organizmi koji izazivaju uretritis, vaginitis i bol u karlici – trichomonas vaginalis (manifestuju se kod žena izuzetno neprijatnim mirisom).

Faktori rizika kod polno prenosivih bolesti

Čak i kod vernih i posvećenih partnera može doći do prenošenja polnih bolesti. Moguće je da je neko zaražen herpesom a da to nikada ne sazna, tačnije da bude samo prenosilac oboljenja. Postoji rizik da će ta osoba vremenom infekciju preneti svom partneru, kod koga simptomi mogu da se pojave.Ipak, mnogo je češće prenošenje polnih bolesti kod osoba koje menjaju partnere.

Rizik kod polnih bolesti

Polovina svih polnih bolesti dijagnostikuje se kod osoba u od 15 do 24 godine, što ukazuje da je početak seksualne aktivnosti u ranom adolescentnom dobu jedan od najvećih rizika. Nažalost, mladi ljudi se najčešće brinu posle – a ne pre odnosa.

Rizičan seksualni odnos

Visoko rizičan seksualni odnos je nezaštićen kontakt sa osobom koja već ima neko seksualno prenosivo oboljenje. Zastrašujući su procenti prenosa ovakvih oboljenja i kreću se u proseku oko 70-80% od samo jednog odnosa. Trebalo bi napomenuti da je manje rizičan oralni odnos.

Takođe, postojanje jedne seksualno prenosive bolesti nosi veći rizik od lakšeg dobijanja drugog oboljenja (na primer HIV-a ili HPV-a).

Menjanje većeg broja partnera, ne samo istovremeno već i tokom vremena, povećava rizike.

Pol utiče na rizik a žene će tokom godina češće imati neku od komplikacija infekcija, kao što su neplodnost i karcinomi. Kod mladih devojaka grlić materice čine ćelije koje se stalno menjaju zbog čega nestabilne ćelije čine grlić posebn ranjivim i osetljivim na viruse i bakterije.

Komplikacije polnih bolesti

Rana poseta dermatologu odnosno brza i pravovremena terapija je ključna za sprečavanje mnogih komplikacija. Nažalost, simptomi kod pojedinih oboljenja se često uočavaju posle dužeg perioda. Upala zglobova, upala karlice, upala oka, neplodnost, karcinom grlića materice i drugi karcinomi uključujući limfome uzrokovane HIV-om, bolesti srca, poremećaj pamćenja ili oštećenje ploda su neke od mogućih komplikacija polnih bolesti netretiranih na vreme ili na adekvatan način.

Lečenje polnih bolesti i dostupne terapije

Dostupne su adekvatne terapije za lečenje mnogih polnih bolesti – antibiotici mogu da izleče mnoge seksualno prenosive bolesti uključujući gonoreju, sifilis, hlamidije i trihomonas. Važno je da terapija bude sprovedena u potpunosti i u punoj dozi, bez obzira na prestanak tegoba.

Većina seksualno prenosivih virusnih infekcija ipak nisu izlečive!

ZA HBV i HPV postoje vakcine.

Saznanje da ste zaraženi seksualno prenosivom bolešću može izazvati tratumu, osećaj izneverenosti ili sramote. Neka od ovih oboljenja mogu odlučivati o vašem životu, čak i sa najboljom terapijom, uz potencijalne gubitke – poverenja, planova da imate decu ili užitaka u svojoj seksualnosti.

Reference: