Vitiligo je oboljenje kože koje se manifestuje depigmentovanim poljima, odnosno svetlim flekama na koži. Najčešće se prvi put primeti nakon leta, kada zbog izlaganja suncu zdrava koža bude tamnija pa je i razlika upadljivija.
Prve promene se najčešće javljaju na otkrivenim delovima, odnosno na licu, naročito oko usana i očiju, po vratu, kolenima, laktovima i šakama. Veličina fleka varira od nekoliko milimetara do desetak centimetara. U najvećem broju slučajeva ovo kožno oboljenje nastaje između desete i tridesete godine života, mada može da se pojavi i u ranom detinjstvu. Na vitiliginoznim poljima,dlaka može biti normalna ili depigmentovana, međutim i na normalno pigmentovanoj koži može se sresti depigmentovana dlaka – leukotrihija, što je znak desktrukcije melanocita u bulbusu dlake.
Prirodni tok vitiliga se karakteriše širenjem depigmentovanih polja i pojavom novih polja, s tim što se lagano progresivni periodi smenjuju sa stabilnim ili brzo progresivnim fazama. Takođe je moguća i spontana repigmentacija koja je često kozmetski nezadovoljavajuća.
Koji su uzroci nastanka vitiliga?
O uzrocima pojave vitiligajoš se ne zna dovoljno. Naučnici već godinama pokušavaju da razreše dilemu da li je vitiligo autoimuno oboljenje koje nastaje kad organizam počne da razvija antitela na melanocite, sopstvene ćelije koje nose pigment ili ga uzrokuju oksidativni stres ćelija i oslobađanje velike količine slobodnih radikala koji oštećuju melanocite.
Stres može da pogorša već postojeće oboljenje, ali ne može da bude jedini uzročnik nastanka vitiliga. Takođe je vitiligo često udružen sa drugim autoimunim oboljenjima, kao što su Hashimoto thyreoididtis, diabetes mellitus, perniciozna anemija, alopecia areata. Osim toga, ima indicija i da je ova bolest genetski uslovljena i da je vitiligo poligenska bolest.
Lečenje vitiliga
Kad su bolešću zahvaćene manje površine kože, obično se preporučuje mazanje kortikosteroidnim i imunomodulatornim kremama. Obolelo mesto mora da se maže više meseci, uz obavezne dermatološke kontrole, ali često ova terapija nije dovoljna pa se kombinuje sa UVA zračenjem, a UV zračenje se primenjuje na početku lečenja, u slučajevima kad je bolest raširena na velikoj površini tela.
Kad je bolešću zahvaćeno više od pola površine kože, bolest se leči tako što se izaziva depigmentacija i onog dela kože koji još nije zahvaćen.
Ipak, treba napomenuti da zasad nema pouzdanog leka za vitiligo, da se repigmentacija može očekivati u predelima gde ima folikula (tu su melanociti često očuvani), ali je uvek spora i često nekompletna. Takođe je važno podsetiti na opasnost od sunčanih opekotina na ovim poljima.