Lišaj na koži – Simptomi i lečenje

Lišaj na koži predstavlja čestu dermatološku infekciju kože. To je narodni izraz za pečate koji se crvene i ljušte na koži a najčešći uzročnik jeste gljivična infekcija. Infekciju izazivaju gljivice dermatofite koje imaju sposobnost da zahvate površinske slojeve kože, kosu i nokte. U medicinskoj terminologiji ova grupa oboljenja naziva se tinea ili dermatofitoza. Iako se u svakodnevnom govoru koristi naziv „lišaj“, važno je naglasiti da se ne radi o jednoj bolesti, već o grupi gljivičnih infekcija koje mogu zahvatiti različite delove tela. Oboljenje može da se javi kod osoba svih uzrasta, ali naročito je često kod dece, sportista i osoba koje borave u toplim i vlažnim sredinama.

Lišaj na koži – Simptomi

Klinička slika lišaja može varirati u zavisnosti od lokalizacije i vrste uzročnika. Najčešći simptom je pojava crvenkastih promena, naglašenog ruba koje se postepeno, kružno, šire prema periferiji. Središnji deo često izgleda svetlije i manje upaljeno, zbog čega lezija poprima karakterističan izgled prstena. Upravo zbog ovog izgleda pacijenti često opisuju lišaj kao „okruglu fleku“ koja se širi. Može da bude prisutan svrab različitog intenziteta, a kod pojedinih osoba može doći i do perutanja kože, osećaja peckanja ili blage nelagodnosti.

Kada lišaj zahvati vlasište, simptomi uključuju pojavu perutanja, crvenila i područja sa proređenom ili potpuno opalom kosom, prekinutom u samom korenu. Kod infekcije stopala, poznate kao atletsko stopalo, dominiraju svrab, perutanje, pucanje kože između prstiju i neprijatan osećaj pečenja. Ukoliko su zahvaćeni nokti, oni postaju zadebljani, lomljivi, menjaju boju i mogu se postepeno odvajati od podloge.

Gljivične infekcije kože prenose se direktnim ili indirektnim kontaktom. Pacijent se može zaraziti kontaktom sa osobom koja ima aktivnu infekciju, ali i preko predmeta koji su kontaminirani gljivicama. Peškiri, odeća, obuća, sportska oprema, češljevi i posteljina predstavljaju potencijalne izvore prenosa. Takođe, određene vrste dermatofita prenose se sa životinja na ljude, pa kontakt sa zaraženim mačkama, psima ili drugim domaćim životinjama može dovesti do razvoja infekcije. Rizik od nastanka lišaja povećavaju pojačano znojenje, boravak u zajedničkim svlačionicama i bazenima, nošenje tesne odeće, kao i oslabljen imunitet.

Dijagnoza i lečenje lišaja na koži

Dijagnoza se u većini slučajeva postavlja na osnovu karakterističnog izgleda promena i dermatološkog pregleda. Kada postoji dilema ili je potrebno potvrditi uzročnika, dermatolog može uzeti uzorak kože, dlake ili nokta za mikološku analizu. Ove metode omogućavaju precizno određivanje vrste gljivice i izbor najefikasnije terapije.

Lečenje lišaja zavisi od lokalizacije i proširenosti infekcije. Kod blažih promena na glatkoj koži najčešće se primenjuju lokalni antimikotici u obliku krema, gelova ili rastvora. Terapija se sprovodi redovno tokom nekoliko nedelja, čak i nakon povlačenja vidljivih simptoma, kako bi se smanjio rizik od ponovne pojave infekcije. Kod težih oblika bolesti, zahvatanja vlasišta, noktiju ili većih površina kože, neophodna je sistemska terapija oralnim antimikoticima koju propisuje dermatolog. Važno je pridržavati se preporučenog trajanja lečenja, jer prerani prekid terapije često dovodi do recidiva.

Pored odgovrajuće terapije, važnu ulogu imaju i higijensko-epidemiološke mere. Tokom lečenja preporučuje se svakodnevno menjanje peškira i odeće koja dolazi u kontakt sa promenama na koži. Održavanje kože suvom i čistom doprinosi bržem izlečenju, dok deljenje ličnih predmeta sa drugim osobama treba izbegavati. Ukoliko postoji sumnja da je kućni ljubimac izvor infekcije, preporučuje se veterinarski pregled.

Najvažniji savet pacijentima jeste da nikada ne zanemaruju promene na koži koje se šire ili ne prolaze spontano. Važno je istaći da samostalna primena terapije i posebno kortikosteroidnih krema bez postavljene dijagnoze može prikriti simptome i otežati lečenje gljivične infekcije. Pravovremeni pregled omogućava rano postavljanje dijagnoze i efikasno lečenje, čime se sprečava širenje infekcije na druge delove tela i na osobe iz neposrednog okruženja.

Uz adekvatnu terapiju i poštovanje preventivnih mera, lišaj na koži se u najvećem broju slučajeva efikasno leči bez trajnih posledica.