Atopijski dermatitis je često zapaljensko oboljenje kože koje se javlja tokom ranog detinjstva u vidu intenzivnog svraba, suve kože i hroničnih ekcematoznih – zapaljenskih promena.
Zašto se razvija atopijski dermatitis?
Smatra se da atopijski dermatitis nastaje usled genetske predispozicije u sadejstvu sa drugim, okolnim faktorima. Obično je atopijski dermatitis udružen sa drugim atopijskim oboljenjima poput alergijskog rinokonjuktivitisa, alergije na hranu i astme.
U osnovi ovog oboljenja je poremećaj barijerne funkcije kože, usled čega je povećan gubitak vode i olakšan ulaz iritanasa, alergena i mikroorganizama kroz kožu, što podstiče zapaljenski proces koji se vidi kao jak svrab i crvenilo. Pored toga, osobe sa atopijskim dermatitisom imaju veću količinu patogenih bakterija poput Staphylococcus aureus-a u odnosu na druge bakterije, viruse i gljivice koje su normalno prisutni na koži.
Faktori koji mogu da pogoršaju atopijski dermatitis
* Klima – jako visoke ili niske temperature i niska vlažnost
* Iritansi – vuneni materijali, deterdženti, omekšivači, mirisi
* Infekcije kože – Staphylococcus aureus, Herpes simpleks virus, Molluscum contagiosum ili sistemske infekcije
* Alergeni iz okoline – polen korova i drveća, grinje i prašina, kontaktni alergeni
* Alergeni iz hrane – najčešće jaja, mleko, kikiriki, orašasto voće, riba, soja i pšenica. Ovi alergeni pogoršavaju AD kod malog broja osoba koje imaju jak oblik bolesti.
Koje su kožne promene karakteristične za atopijski dermatitis?
Većina osoba sa atopijskim dermatitisom ima stalno prisutnu suvu i osetljivu kožu uz manje ili više izražen osećaj svraba.
Klinička slika zavisi od uzrasta.
* Kod dece uzrasta do 2 godine – prve promene mogu da se pojave posle 2 meseca života u vidu crvenih žarišta koja su vlažna i otečena, sa ili bez krusti na obrazima, čelu, poglavini, vratu, trupu i ekstenzornim površinama ruku i nogu. Regija u predelu pelena je obično pošteđena. Prisutan je intenzivan svrab, zbog čega su deca često nervozna, ne mogu da spavaju i jako se češu, čime mogu dodatno da iziritiraju kožu.
* Kod starije dece (od 2 do 12 godine) – pored svraba, prisutne su suvlje, crvene promene sa perutanjem ili zadebljalom kožom na lakatnim i kolenim pregibima, zapešću, šakama, stopalima, vratu i oko očiju.
* Kod adolescenata i odraslih osoba (posle 12 godine) – vide se obično suvlje i zadebljale promene (lihenificirane) koje su posledica upale kože i češanja na pregibnim regijama (laktovi i kolena). Odrasle osobe sa atopijskim dermatitisom mogu da imaju samo dermatitis šaka ili ekcem na licu, posebno oko očiju, koji se pogoršavaju pod uticajem različitih spoljašnjih iritanasa. Često se javljaju I hronične ekcematozne promene u predelu bradavica dojki.
* Kod starijih osoba (posle 60 godine) – se karakteriše jakom suvoćom kože i često prisustvom svraba i zadebljalih žarišta na koži.
Atopijski dermatitis ima značajan uticaj na kvalitet života kako deteta tako i porodice. Značajan svrab utiče na poromećaj spavanja deteta, pojačanu iritabilnost, a samim tim može da podstakne pogoršanje svraba, češanje i intenziviranje kožnih promena, pa i razvoj infekcije.
Pityriasis alba se često vidi kod dece sa atopijskim dermatitisom i nastaje kao posledica ekcematoznog dermatitisa blagog intenziteta, usled čega se na koži lica javljaju hipopigmentovana, beličasta polja sa sitnom skvamom.
Koje su najčešće komplikacije?
Infekcije – bakterijske i virusne infekcije predstavljaju najčešće komplikacije atopijskog dermatitisa. Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes su najčešći izazivači bakterijskih infekcija kože kod osoba sa atopijskim dermatitisom, što se manifestuje pojavom promena koje vlaže i imaju žućkaste kruste, kao i pogoršanjem osnovnog oboljenja.
Eczema herpeticum nastaje usled širenja Herpes simplex virusne infekcije po koži kod osoba sa atopijskim dermatitisom. U početku se vide široko rasprostranjene sitne vezikule, najčešće na glavi, vratu i trupu, koje prelaze u erozije i kruste. Oboljenje je praćeno visokom temperaturom, malaksalošću i uvećanjem limfnih žlezda, a kao komplikacija može da se nadoveže bakterijska infekcija, virusni keratokonjuktivitis ili meningoencefalitis.
Kako se postavlja dijagnoza atopijskog dermatitisa?
Postoji veči broj kriterijuma na osnovu kojih se može postaviti dijagnoza atopijskog dermatitisa. U većini slučajeva dijagnoza atopijskog dermatitisase postavlja na osnovu prisustvasvraba, suve kože, ekcematoznih lezija koje imaju specifičan raspored na telu zavisno od uzrasta osobe, rane pojave kožnih promena, hroničnog toka bolesti sa fazama poboljšanja i pogoršanja, te prisustva lične ili porodične istorije o atopiji.
Kako se leči atopijski dermatitis?
U terapiji atopijskog dermatitisa su jako bitni preventivni postupci, kako bi se sprečilo pogoršanje bolesti i pojava akutnih zapaljenskih promena, te aktivno lečenje u fazi akutnih promena. Preventivne mere podrazumevaju adekvatnu edukaciju bolesnika i roditelja, redovnu upotrebu sredstava za zamašćivanje kože, upotrebu blagih sredstava za pranje.
Kupanje je bitno za pacijente sa atopijskim dermatitisom jer se skidaju nečistoće i znoj sa kože, ali istovremeno treba biti obazriv da se koža previše ne isuši. Zato se preporučuje tuširanje mlakom vodom tokom 5 do 10 minuta uz primenu sindeta pH oko 5 ili uljnih kupki. Odmah nakon kupanja trebalo bi naneti emolijense na kožu. Ukoliko se koriste kortikosteroidne kreme ili drugi topijski preparati za lečenje atopijskog dermatitisa, trebalo bi ih naneti prvo, pa posle nekoliko minuta i druga sredstva za zamašćivanje kože.
Nanošenje emolijensa je bitno jer se koža hidrira, obnavlja se njena barijerna funkcija, a samim tim smanjuje gubitak vode kroz kožu i povećava otpornost na spoljašnje iritanse i mikroorganizme. Time se prevenira pojava svežih ekcematoznih promena i smanjuje svrab. Jako je bitno da su emolijensi dermatološki testirani i da ne sadrže supstance koje bi mogle delovati kao alergeni ili iritansi. Pored toga, povremeno se u preventivne svrhe preporučuje upotreba probiotika, vitamina D i cinka.
Naše Usluge
Sve vrste dermatoloških pregleda i intervencija, estetski tretmani i hiruške intervencije
