Mladeži su dobroćudni izraštaji kože koji se sastoje od nakupine melanocita. Melanociti su ćelije koje stvaraju i nose pigment. Nalaze se u koži, oku, sluzokoži i mozgu. Ovo su ujedno i regije na telu gde se mogu pojaviti mladeži.

Mladeži su najčešće kružnog oblika, u ravni kože ili blago izdignuti, pigmentovani, boje kože ili blago ružičasti.
Boja je zavisna od dubine na kojoj se melanociti raspoređuju, kao i od njihove količine.

Zašto se pojavljuju mladeži?

Ove promene spadaju u genetsku predispoziciju. Genetska osnova se značajno potencira izlaganjem suncu. Svaki put kada koža izgori do ljuštenja na njoj se pojavi manja ili veća pigmentna promena.
Ako se pojave u prve tri godine života nazivamo ih urođeni (kongenitalni) mladeži, a u kasnijem periodu stečeni.

Koje vrste mladeža postoje?

Postoji mnogo vrsta mladeža u zavisnosti od izgleda, distribucije i ozbiljnosti.

Plavi mladeži mogu se pojaviti bilo gde na telu. Karakterišu se plavičasto sivom bojom. Raspored ćelija je većim delom u dermu, najdubljem delu kože, zbog čega se presijava karakterističnom bojom.

Halo nevus su obični mladeži oko kojih je pravilan beo krug. Ovo su najčešće potpuno zdravi mladeži, mada u retkim slučajevima mogu biti znak maligniteta, zbog čega je neophodan pregled. Oko mladeža postoji povećana količina limfocita koji dovode do regresije, tj. povlačenja mladeža.

Spitzov mladež se najčešće javlja u prve dve godine života, ako se pojavi u kasnijem periodu savetuje se hirurško uklanjanje mladeža. Veličine je do 1cm i karakteriše ga nagli rast. Patohistološki i klinički može ličiti na melanom.

Reed nevus je sličan spitzovom, ali ružičaste boje.

Nevus Spilus se u najranijem detinjstvu pojavljuje kao tamna mrlja na kojoj se tokom života formiraju mala gnezda pigmenta.

Bekerov nevus nije pravi mladež. Pojavljuje se u pubertetu, prvo kao tamna mrlja, a tokom godina biva prekriven dlakama.

Kongenitalni mladeži mogu biti manji, prečnika do 1,5cm, srednji, veličine do 19,9cm i gigantski veći od 20cm. Urođeni mladeži nose nešto veći rizik za pojavu melanoma nego mladeži stečeni tokom života. Neophodno ih je pratiti, a svaka pojava novine na njemu šalje se na patohistološku analizu.

Displastični mladeži imaju atipičnu, nepravilnu strukturu. Dermoskopski imaju jedan od potrebna tri kriterijuma za patohistološku verifikaciju. Ako osoba ima sindrom displastičnih nevusa, tj. veliki broj nepravilnih mladeža, bioptira se najružniji od njih.

Kako se mladeži prate?

Poslednjih decenija za praćenje mladeža koristi se dermoskopija. Posebna nauka koja se bazira na kriterijumima koji ukazuju na postojanje benigne ili maligne lezije na koži. Svaki crtež na koži registruje se dermoskopom.
Dermoskop je aparat koji snima pigmentovane ili nepigmentovane promene kože.
Na osnovu dermoskopskog nalaza procenjuje se da li je neophodno ukloniti mladež ili bilo koji tumor sa kože.

Kako se mladeži uklanjaju?

Hirurški se uklanjaju sva tri sloja kože u punoj dubini. Ovo je jedini način da se mladež u potpunosti ukloni, bez bojazni da će neka ćelija ostati.
Radiotalasno uklanjanje mladeža je poštedno i tada postoji mogućnost da po neka ćelija ostane.
Duboka shave biopsija se izvodi tako sto se mladež ukloni hirurškim nožem, a koža koaguliše radiotalasima.
Lasersko uklanjanje mladeža CO2 laserom ili Erbijum laserom isparava mladež sa kože i onemogućava njegovu ph verifikaciju.

Da li je potrebno uklanjati mladeže?

Mladeži se moraju ukloniti ako postoji sumnja na maligni melanom. Maligni melanom je jedan od retkih karcinoma koji sa blagovremenim uklanjanjem dovode do 100% izlečenja.
Odlaganje intervencije može dovesti do produbljivanja karcinoma i njegovog metastaziranja.