Svi smo se ponekad susreli sa neprijatnim svrabom zbog ujeda insekata. Većina tih uboda je potpuno bezazlena, javlja se crvenilo, otok, bol koji prolaze za par sati ili dana. Posebne mere opreza neophodne su kod osoba koje imaju alergijsko reagovanje na otrove, koji se u kožu unose ustima ili žaokom insekta. Deca generalno burnije reaguju na ubode, jer su osetljivija na njihove toksične produkte. Ubodi insekata su česći leti, pored reka i stajaćih voda, pri boravku u prirodi, kada smo u odeći jarkih boja, sa intenzivnim mirisima na sebi.
Najvažnije je kod uboda insekata uočiti razvoj sistemskih reakcija. Pojava koprivnjače, tj. crvenih pečata po čitavoj koži, otoka mekih tkiva lica, mučnine, povraćanja, otežanog disanja i gutanja, pada pritiska i anafilaktičkog šoka su znaci koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Anafilaksija retko postoji kod uboda komaraca, češća je kod uboda pčela i stršljena. Kod 3% odraslih osoba u našoj populaciji i 1% dece postoji alergija na ubode insekata. Osoba koja ima rizik za anafilaksiju, uvek sa sobom mora nositi Epipen – antišok autoinjektor, koji je prva pomoć kod iznenadnih uboda insekata. Takođe se savetuje da takve osobe sprovedu desenzibilizaciju – imunoterapiju sa injekcijama malih doza otrova tokom 2 godine, nakon čega neće imati alergiju narednih 20 godina.
Ujedi komaraca
Ujedi komaraca su veoma česti leti, u večernjim satima, pored vodenih površina. Ženka komarca nakon ujeda ubrizgava svoju pljuvačku, koja daje imunološku reakciju u koži. Javlja ce crvenilo, otok i svrab koji se povlače za par sati. Veći otoci nastaju na očnim kapcima, usnama i mestima prelaska kože ka sluzokoži. Kod dece se češće javljaju alergijske reakcije na ujede komaraca. Otoci mogu biti promera 5cm, crvenilo je sa centralnim plikom koji prelazi u krastu, a na udaljenim mestima može nastati koprivnjača u vidu crvenih pečata. Češće se kod dece, zbog češanja, javlja bakterijska infekcija na mestu uboda, kada je potrebno mazati antibiotsku mast.
Za ublažavanje intenzivnog svraba, najbolje je držati obloge leda ili borne kiseline i naneti kortikosteroidnu mast. Decu pre izlaska naprskati zaštitnim preparatima, isključivo na biljnoj bazi. Nositi odeću svetlih boja, dugih rukava i nogavica, izbegavati šetnju pored reka u večernjim satima kada je aktivnost komaraca najveća.
Ubodi osa, pčela i stršljena
Ubodi osa, pčela i stršljena u našim krajevima najčešće dovode do alergijskih reakcija i anafilaktičkog šoka. Ubodi osa su veoma bolni, sa trenutnim nastankom crvenila i otoka koji je toksične prirode. Osa ne ostavlja žaoku, može da ubode nekoliko puta. Ubodi u predelu lica, usana, jezika, očnih kapaka daju velike otoke i opasnost od opstrukcije disajnih puteva, pa zahtevaju hitnu pomoć lekara.
Pčela ubada samo kada je ugrožena, zato što pri tome gubi žaoku i ugine. Pčelinja žaoka je puna otrova, ne treba je iz kože vaditi pincetom ili noktima, već tupim predmetom šljuštiti sa kože. Na mesta uboda držati led do smanjenja bola i naneti kortikosteroidnu mast. Ukoliko se pri ubodu pčele javi burnija reakcija, sa otokom većim od 10cm ili koprivnjača, potrebno je uraditi testove za određivanje IgE antitela na pčelinji otrov. Ako postoji alergija, osoba sa sobom mora nositi antišok terapiju, jer pri svakom sledećem ubodu pčele, alergijska reakcija je sve intenzivnija i može ići do anafilaktičkog šoka.
Stršljen ima veliku žaoku, ubodi su bolniji, a otoci ogromni. Stršljen ima otrove sa većom količinom acetilholina koji izaziva opšte toksično dejstvo u organizmu, sa nastankom povraćanja, proliva, nemira. Ubodi stršljena često izazivaju anafilaksiju.
Ujedi pauka
Samo nekoliko vrsta pauka u našim krajevima ima duge očnjake, kroz koje se oslobađa otrov, koji daje toksičnu reakciju na koži. Nastaje tvrdi otok sa crvenilom, promera većeg od 10cm koji se povlači za 7 dana. Savetuje se držanje leda i izbegavanje češanja jer se tako unosi infekcija koja zahteva antibiotsku terapiju. Postoje osobe koje imaju alergiju na ubod pauka, sa pojavom koprivnjače, gušenjem i zahtevaju hitnu hospitalizaciju.
U endemičnim područjima (duž Hrvatskog primorja), postoje najotrovnije vrste pauka – crna udovica, čiji je otrov alfa latroksin, neutotokičan i smrtonosan. Javljaju se jaki bolovi na mestu uboda, grčevi u stomaku, povišen krvi pritisak, glavobolja, povraćanje, kada je neophodna hitna intervencija lekara radi davanja protivotrova.
Ujedi bube klintonke
Bube klintonke su male crne mušice iz roda Simulidae, koje se pojavljuju početkom leta, pored voda. Njihov ujed je najčešće na potkolenicama i podlakticama, veoma bolan u vidu krvave tačkice. Zatim nastaje crvenilo, modri otok promera 10cm i dolazi do razvoja infekcije koja se širi do potkožnog tkiva. Mušica luči antikoagulantne toksine, koji se češanjem prenose duboko u kožu, stvarajući veliki otok i infekciju. Retko se javljaju opšti simptomi sa glavoboljom, povišenom telesnom temperaturom. Neophodno je lečenje od strane dermatologa, antibioticima i antihistaminicima.
Dr Slađana Cvejić
Naše Usluge
Sve vrste dermatoloških pregleda i intervencija, estetski tretmani i hiruške intervencije
