Nega kože na planini zimi

dermatim nega koze na planini

Nega kože na planini preko zime se razlikuje od one u gradskim uslovima, a promena klime od gradske do planinske zahteva sasvim drugačiju dnevnu rutinu u negovanju lica. Planinska klima je značajno suvlja od gradske zbog veće nadmorske visine. Sa velikim visinama i niskim temperaturama smanjuje se koncentracija kiseonika što dodatno isušuje kožu.

Kako se na planinu zimi dolazi zbog skijanja, klizanja, sankanja, penjanja, šetanja – dodatna fizička aktivnost uzrokuje pojačano znojenje i dehidrataciju organizma. Dehidratacija vodi suvoći kože. Nije retko da se prve bore primete nakon aktivnih odmora na planinama a koža na šakama postane suva sa nešto izražajnijim zanokticama.

Zaštita kože od sunca i hladnoće na planini

Kombinacija sunca i hladnoće na planini lako dovede do nastanka opekotina. Indeks sunčevog zračenja na planini je veoma visok pa je na svakih 300 metara nadmorske visine od 4 do 10% veći od sunčevog zračenja na moru.

Zato je neophodna dobra prevencija. Naneti zaštitni faktor 30 ili veći 15 minuta pre izlaska iz sobe. Idealno je da je zaštitni faktor vodootporan ili ga u suprotnom susnežica i znoj lako mogu skinuti. Treba ga obnavljati na dva sata.

Mehanički zaštitni faktori sa Cink oxidom su manje iritantni za oči nego hemijski.

Opekotine suncem nisu jedine koje daju sliku ispucale, crvene, preosetljive kože. Jak vetar, susnežica i niske temperature mogu lako prouzrokovati promene na koži slične opekotinama. Mehanička zaštita šalom, kapom, fantomkama i rukavicama je na prvom mestu. Delove lica koji se ne mogu zaštititi šalom treba namazati kremama koje obnavljaju barijeru kože. Ako koža ispuca na vetru treba povesti računa da se ne nanese krema koja ima puno hemikalija, već kreme koje obnavljaju barijeru oštećene kože.

Koža šaka je osetljivija od drugih delova tela. Tanja i bez lojnih žlezda, uz neizbežne sapune lako puca i suši se. Kod osoba sklonih ekcemima ili psorijazi zimi nastaje pogoršanje.

Hidriranje kože na planini

Kako je koža najveći organ, sa osnovnom funkcijom da čuva naše telo, potrebno je i iznutra je hidrirati. Treba piti dosta vode jer tek kada se zadovolje potrebe tela za tečnostima koža je uzima i za sebe.

Dodavanjem osveživača i ovlaživača vazduha u sobe gde spavamo smanjuje se dehidratacija kože koja nastaje zbog intenzivnog grejanja prostorija.

Na kraju dana na planini

Na kraju napornog dana ne sme da se zaboravi da se dobro očisti lice, kako od zaštitnog faktora tako i od znoja. Tako se prevenira izlazak bubuljica tokom boravka na planini.

Micelarne vode ili uljane kupke mogu biti idealne za čišćenje kože na planini. Ne isušuju kožu i ne menjaju joj ph. Nakon ispiranja lica naneti hidrantne kreme koje imaju masnu komponentu ali i koje sadrže hijaluron. Hijaluron je supstanca koja vezuje i 1000 puta veću količinu vode u odnosu na svoju zapreminu. Ako je koža primarno suva izbor su masnije kreme za svakodnevnu negu, kao i kreme za negu kože sklone ekcemima.

Veoma topao tuš prija nakon dana na snegu ali i vodi suvoći kože pa ga zato treba izbegavati. Umereno topla voda mora biti jedini izbor u zimskim danima.

NOVOSTI / BLOG / INFORMACIJE