Akne i bubuljice su oboljenje lojnih ili sebacealnih žlezda. Uzroci pojave bubuljica su kombinacija više faktora. Genetska predispozicija je presudna i za žene i za muškarce. Prisustvo hormonskog disbalansa, poput policističnih jajnika, hipotireoze, dijabetesa mogu biti veliki okidači za pojavu akni prvenstveno kod žena a nešto ređe i kod muškaraca.
Akne odnosno bubuljice najčešće se javljaju kod tinejdžera u pubertetu, tako da oko 80% osoba u periodu od 12. do 25. godine ima akne, ali i oko 3% starijih od 45 godina i dalje ima problematično lice.
Kako nastaju akne?
Akne nastaju kada lojne žlezde pojačano rade, zbog nasledne sklonosti, čak i pri normalnom nivou polnih hormona. Nakupljanjem sebuma stvaraju se mitiseri ili komedoni, koji šire izvodne kanale i omogućavaju nakupljanje izumrlih ćelija kože. Na to se lako nadovezuje upalni proces, koji rezultira pojavom gnojanica i čvorića. Razvoj mikrokomedona može ići u dva pravca. Ako se pod uticajem sebuma komedoni otvore, na koži nastaju mitiseri koji ne dovode do upale. Ukoliko je zatvoren, sebum se u njemu nakuplja, on se uvećava, umnožava se Propionibacterium acnes i nastaju upalne akne, gnojni čvorići, gnojanice.
Klinička slika i oblici akni
Akne se najčešće pojavljuju na centralnom delu lica, leđima i dekolteu. Mogu se javiti kao acne komedonike u kojima dominiraju mitiseri. Akne papulopustuloze u kojima su pored mitisera vidne i gnojanice i manji čvorići. Nodulocistične akne karakterišu se dubokim upalama, bolnim čvorovima, mitiserima i gnojnim procesima. Najteži oblik akni su konglobatne akne u kojima se duboki čvorovi slivaju u velika polja deformisana gnojem i upalom.
Pored ovih oblika, acne excoriee mogu biti provocirane stalnim grebanjem i ceđenjem sitnih promena na koži, odnosno mehaničkom traumom kože, kada nastaju ogrebotine, ragade i ožiljci od akni.
Ožiljci od akni mogu nastati i bez diranja upalnog procesa, spontano, kao genetska predispozicija.
Takođe, neki lekovi mogu prouzrokovati pojavu akni – acne medicamentosa, najćešće kortikosteroidi, ređe antibiotici i drugi lekovi. Ređe se akne mogu pojaviti kod novorođenčadi, koji su potpuno zdravi i spontano prolaze do 3. meseca života, ređe traju do 6. meseca. Kod nekih osoba (češće žena) i nakon puberteta dolazi do pojave adultnih akni. Ove osobe najčešće imaju sindrom policističnih jajnika, hormonski disbalans, hiperandrogenizam.
Kako se leče akne i bubuljice
Tretman lečenja akni i bubuljica važno je započeti što pre, da bi se umanjila mogućnost stvaranja ožiljaka. Postupalna pigmentacija je vrlo česta i najčešće prolazi za 6 meseci do godinu dana, u nekim slučajevima može biti dugotrajna. Trajni ožiljci su česti, naročito nakon konglobatnih i nodularnih akni, kada mogu biti atrofični i hipertrofični.
U zavisnosti od oblika oboljenja, terapija je individualna i može biti lokalna i sistemska. Od lokalnih preparata u terapiji se koriste benzoil peroksid, azelaična kiselina, lokalni retinoidi, salicilna kiselina, glikolna kiselina. Ukoliko je oblik teži, u terapiju se uključuju antibiotici, izotretinoin, kao i kontraceptivi. Uz svakodnevnu terapiju, moguće je dodatno raditi i tretmane laserom i pilinge.
Nakon što se akne i bubuljice zaleče, ukoliko su zaostali ožiljci na koži, mogu se tretirati pilinzima, frakcionisanim CO2 laserom i drugim metodama. Više o tome možete pročitati u tekstu o lečenju crvenih fleka od akni vbeam laserom.
Reference: