Sunčanje – zaštita, solarijumi, opekotine

suncanje

Tokom letnjih meseci svaki slobodan trenutak provodimo napolju, vrlo često na suncu. Sunce ima blagotvorno dejstvo na naše raspoloženje i imunitet, omogućava sintezu vitamina D, jača srce, kosti i zglobove. Pored blagotvornog dejstva na naše telo, UV zračenje sunčevog spektra je jedan od vodećih uzročnika razvoja raka kože kao i prevremenog starenja pa je adevatna zaštita neophodna.

Poslednjih decenija se povećava statistika malignih melanoma i drugih karcinoma kože. Indeks sunčevog zračenja je iz godine u godinu veći pa je i njegov uticaj na kožu sve značajniji. To je osnovni razlog stalnog apela lekara da se adekvatno ponašamo i štitimo kada je sunce u pitanju.

Opekotine od sunca

Opekotine i oštećenja kože (pa i ljudske DNK u ćelijama) izaziva ultraljubičasto zračenje, odnosno UVA i UVB zraci. Ne bi trebalo zaboraviti ni UVC zračenje, kao najopasnije, koje srećom zaustavlja zemljina atmosfera, pre svega ozonski omotač.

Najveći procenat sunčevog zračenja čine UVA zraci, čak 95%. UVA zraci imaju najdužu talasnu dužinu i prodiru gotovo celu dubinu kože, do dermisa. Isprva se mislilo da ovo zračenje ne može izazivati opekotine kože, već samo dobijanje tamnog tena. Na ovoj zabludi formirani su solarijumi.

Tokom vremena shvatili smo da je UVA zračenje značajno opasnije od UVB zračenja. Prodirući do svih struktura kože izaziva promene u genetskom materijalu ćelija i njihovu mutaciju. Mutacija ćelija kože vodi formiranju prekanceroza i kanceroza.

UVA zraci su takođe osnovni krivac za kidanje kolagena i elastina odnosno prevremeno starenja kože. Tokom vremena, koža će zbog ovog negativnog uticaja oslabiti, postaće istanjena ili jako zadebljana i javiće se bore i hiperpigmentacije. Opekotine su moguće i sa UVA zracima ali je za to potrebno nešto više vremena nego sa UVB zracima. UVA zraci prolaze kroz oblake i staklo.

UVB spektar ima nesto kraću talasnu dužinu. Zadržava se u površnijim slojevima kože i osnovni su uzročnik opekotina pri sunčanju. Posebno je intenzivno kada je indeks sunčevog zračenja visok, između 10 i 16 sati a staklo i oblaci ga najvećim delom zaustavljaju. Sve kreme sa zaštitnim faktorom imaju zaštitu usmerenu na UVB zrake a samo one na kojima je posebno naglašeno i na UVA.

Prvi odgovor kože na prekomerno izlaganje sunčevom zračenju je upala, odnosno opekotina koja se odlikuje crvenilom, oticanjem, bolom pa i plikovima.

Kako se naše telo štiti od opasnog zračenja?

Uz pomoć melanocita, ćelija koje se nalaze u epidermisu, zaslužnih za proizvodnju melanina, odnosno pigmenta koji nam daje taman ten. On se sastoji od kompleksnih polimera koje absorbuju skoro sve talasne dužine ultraljubičastog zračenja. Melanin je naša prirodna „krema za sunčanje“.

Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskoj su nedavno objasnili ceo proces. Kada ultraljubičasto svetlo dođe do molekula melanina on ispaljuje proton koji tu energiju pretvara u bezopasnu toplotu, koja ne može da ošteti DNK. Fascinantno je da se to dešava u hiljaditom delu milijarditog dela sekunde.

Zaštita od sunca i solarijumi

Ultaljubičasto zračenje je veći faktor za starenje kože nego svi drugi kojima smo izloženi zajedno. Takođe je i najveći faktor rizika za rak kože.

Stvar je toliko ozbiljna da samo jedan slučaj izgorele kože u detinjstvu duplira rizik od melanoma tokom života.

U periodu između 10 i 16 sati sunce je najjače a samim tim i UV zračenje. Takođe, sunčevi zraci na Zemlju u našim krajevima padaju pod najvećim uglom u junu, kada je dan najduži i tada su i najopasniji, iako u Evropi tada nije najtoplije.

U ovom periodu je potrebno posebno obratiti pažnju na zaštitu kože.

Trebalo bi da leti nosimo odevne predmete dugih rukava i nogavica koji će prekrivati veći deo našeg tela. Tanke tkanine jednake su zaštitnom faktoru 15, što je dovoljno za obavljanje poslova po gradu ali na plaži nije. Zato se ispod platnenog suncobrana vrlo lako izgori provodeći dan u njegovom “hladu”.

Postepeno izlaganje suncu jeste važno za prilagođavanje kože pojačanom zračenju, ali nikako u solarijumu.

Velika je zabluda da se odlascima u solarijum koža priprema za sunčanje. U solarijumima se koristi UVA zračenje koje u kožu prodire duboko stvarajući oštećenje genetske strukture kože a ne stvarajući zaštitu od UVB zračenja. Svako izlaganje ovom zračenju se tokom života sabira i sa godinama dovodi do stvaranja različitih karcinoma kože, oštećenja elastina i prevremenog starenja. Štetnost solarijuma je tolika da je u većini zemalja Evropske unije zabranjeno korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina bez saglasnosti roditelja.

Koliku zaštitu pruža tamna koža?

Otprilike u ekvivalentu od 3 SPF, što nije mnogo.

Najbolja zaštita je izbegavanje sunca kada je ono najjače, a u jutarnjim i popodnevnim časovima su to kreme sa adekvatnim zaštitnim faktorom. Zaštitni faktor na kremi označava koliko vremena možemo provesti na suncu duže od vremena koje nam je potrebno da izgorimo. Smatra se da zaštitni faktor veći od 50 ne postoji iako neke kreme imaju natpise do SPF 90. Kada biramo kremu sa zaštitnim faktorom potrebno je da je na njoj naglašeno da ima UVA i UVB zaštitu.

Kada smo na moru ili planini zaštitni faktor 30+ treba nanositi na lice svaka 2 sata.

Obavezna zaštita lica tokom obične šetnje sa zaštitnim faktorom UVA i UVB većim od 15 zaštitiće stalno izloženu kožu lica od štetnog uticaja sunčevog zračenja. Ne treba zaboraviti i zaštitne naočare.

Značajan unos crvenog i narandžastog voća i povrća bogatog beta karotenom učiniće našu kožu otpornijom na UV zračenje a olakšaće dobijanje tamnijeg tena. Značajni su nam i vitamini C i E kao snažni antioksidansi. Smatra se da je svako tamnjenje kože oštećenje kože UV zračenjem, a u borbi sa ovim oštećenjem značajno će nam pomoći adekvatna količina vitamina.

Nažalost sunčevo zračenje je takvo da se koža od njega slabo oporavlja. Sve što smo se tokom godina izlagali ovoj vrsti zračenja se sabira i dovodi do pojave preranog starenja kože, njenog istanjivanja ili zadebljanja, izboranosti, takođe dovodi do pojave prekanceroza i karcinoma kože.

Sunčanje i vitamin D

Vitamin D je steroidni hormon koji se godinama vezivao prevashodno za rast kostiju i deponovanje kalcijuma. Tokom polsednjih desetak godina postaje jasnija i njegova posebna uloga u metabolizmu kože, mozga, t i b limfocita, pankreasa, kardiovaskularnog sistema. Sa receptorima za vitamin D na gotovo celoj površini creva on je jedan od ključnih elemenata imunološkog odgovora.

Deficit vitamina D

Smatra se da je oko 50 posto populacije Evrope u deficitu ovog vitamina, a od toga 13 posto u teškom deficitu. Promena načina života kao i selidba sa sela u zagađene gradove su osnovni krivci za ovako visok deficit ovog vitamina.

Vitamin D je jedinstven i po tome što ga naše telo samo pravi izlaganjem kože suncu. Postoji u formi Vitamina D3 koji stvaramo sami i Vitamina D2 koji unosimo hranom.

Potrebno je između 1.000 i 1.500 sati godišnje izlaganja kože suncu sa minimalnom dozom crvenila da bi se stvarala adekvatna količina vitamina D. Ovako nastao Vitamin D traje 2 puta duže u cirkulaciji nego vitamin D koji se unese hranom odnosno suplementima. Izlaganje tela sunčevom zračenju do minimalne doze blagog crvenila omogućava sintezu količine vitamina D koja je jednaka unosu 10.000 do 25.000 jedinica vitamina D.

Benefiti adekvatne količine vitamina D

  • Benefiti adekvatne količine vitamina D su brojni i među njima se izdvajaju.
  • Smanjuje mogućnost razvijanja karcinoma jer onemogućava ubrzano razmnožavanje ćelija kao i formiranje novih krvnih sudova.
  • Obezbeđuje zdravlje srčanog mišića preko metabolizma bubrega kao i preko receptora na krvnim sudovima.
  • Smanjuje krvni pritisak.
  • Gojaznost je povezana sa deficitom vitamina D.
  • Rizik od dijabetesa tipa 2 smanjuje se sa unošenjem 700iu vitamina dnevno.
  • Depresivne osobe koje su primale 20 do 40 hiljada jedinica nedeljno imale su bolje rezultate u savladavanju depresije.
  • Visoki nivoi vitamina D smanjuju rizik od multiple skleroze za 62%.

Sinteza vitamina D kod ljudi

Trebalo bi imati u vidu nekoliko faktora koji utiču na sintezu vitamina D.

  • Nošenje zaštitnog faktora 30 smanjuje sintezu vitamina D za 95%.
  • Osobe tamnije puti imaju intenzivniju odbranu od UVB zračenja a time i manju sintezu vitamina D. Njima je potrebno 3 do 5 puta više vremena da se izlože suncu kako bi stvorili količinu vitamina D kao i osobe svetle puti.
  • Gojazne osobe deponuju vitamin D u masnoćama pa im je potrebna mnogo veća količina za adekvatnu cirkulaciju u krvi.
  • Starenje kože smanjuje mogućnost sinteze vitamina D.

Reference:

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27727232/

https://www.semanticscholar.org/paper/Visual-inspection-for-the-diagnosis-of-cutaneous-in-Dinnes-Deeks/244398f48062f930c34f670a5b446e628d0daadf

https://www.aihw.gov.au/getmedia/3da1f3c2-30f0-4475-8aed-1f19f8e16d48/20066-cancer-2017.pdf.aspx?inline=true

NOVOSTI / BLOG / INFORMACIJE