Vitamin D i Covid-19

Objavljeno 13/01/2021

Vitamin D je jedinstven zbog činjenice da ga naše telo samo sintetiše.

Izlaganjem kože suncu, odnosno njegovom UVB zračenju, stvara se Vitamin D3, koji putuje kroz limfni sistem, vene, a iz vena u jetru. U jetri prelazi u aktivnu formu koja se u bubrezima dalje metaboliše i daje 1.25 (OH)2D kao krajnji aktivni oblik vitamina D u našem telu.

Ovako formiran Vitamin D učestvuje u više od 200 ekspresija gena, kao i u metabolizmu kalcijuma i fosfora. Značaj vitamina D u našem telu ogleda se i u činjenici da gotovo svi organi imaju receptore za vitamin D.

Smatra se da je 50% svetske populacije u deficitu vitaminom D. Razlog leži u promenjenim životnim navikama, odnosno boravku u zatvorenim sredinama veći deo dana, kao i u zagađenosti vazduha.

U zimskom periodu osobi svetle puti je potrebno 15 do 30 minuta izlaganja suncu i to pre svega lica, šaka, ramena. Sunce treba da je podnevno. Osobama trećeg tipa kože potrebno je 30 minuta do sat vremena a četvrtog i petog tipa kože čak 2 sata na suncu. Za navedeni period formira se 1000iu vitamina D3 dnevno. U letnjem periodu 6 minuta je dovoljno za prvi i drugi tip kože a 15 minuta za treći tip kože.

Većina građana Srbije ima treći tip kože.

Izlaganje celog tela suncu do minimalne doze crvenila kože stvara između 10.000iu vitamina D3 pa do čak 25.000 iu. Ovako nastao vitamin D3 traje dva puta duže od vitamina koji se unosi hranom ili suplementacijom.

Nanošenjem zaštitnog faktora 30 na kožu mogućnost sinteze vitamina D se smanjuje za 95%.

Oboljenja jetre ili bubrega direktno vode deficitu vitamina D. Isto važi i za sistemska oboljenja koja troše veće količine vitamina D: sarkoidoza, tuberkuloza, gljivične infekcije, poremećaj metabolizma masti, dijabetes, hipotireoza, gojaznost.

Uloga vitamina D

Vitamin D u našem delu deluje kao steroidni hormon. Njegovo dejstvo je neophodno za metabolizam kostiju, creva, mišića,mozga, srca. Ciklus života i uništenja ćelija ovistan je od vitamina D. On prolazi krvno moždanu barijeru. Kompletno moždano tkivo ima receptore za vitamin D, mada njegovu funkciju u mozgu još uvek ne znamo.

Dokazano je da se mogućnost pojave karcinoma debelog creva smanjuje za 50% kod osoba koje imaju visoke nivoe vitamina D. Slično je i sa karcinomom dojke.

Kardiovaskularna oboljenja su za 60% manja kod osoba sa adekvatnim nivoom vitamina D.

Gojaznost u srednjim godinama vodi razvoju karcinoma i kardiovaskularnih oboljenja a jedan od uzročnika je pojačana potrošnja vitamina D.

Depresivna stanja se značajno smanjuju dodavanjem 20.000 do 40 000iu vitamina D nedeljno.

Svakodnevno dodavanje vitamina D za 20 % smanjuje mogućnost fraktura kostiju u poznim godinama.

U Japanskoj studiji na deci dnevna suplementacija sa 1200iu vitamina D za 40% smanjuje mogućnost dobijanja Influence tipa A ( gripa).

Vitamin D i Covid-19

U prevenciji Covid-19 infekcije koristi se suplementacija vitaminom D3. Veruje se da će se tek za godinu dana znati tačan uticaj ovog hormona na preživljavanje i težinu kliničke slike Covid-19 infekcijom. Najugroženije grupe Covid-19 virusom su stari, gojazni i dijabetičari. Čak 95% navedenih osoba je u deficitu vitaminom D. Protektivno dejstvo bi za njih trebalo da bude 4000iu dnevno, dok je za opštu populaciju 1000iu.

Osim što se receptori za vitamin D nalaze na ćelijama koje učestvuju u imunološkim reakcija nije do kraja poznata uloga ovog vitamina. Zna se da je upalni proces na plućima masovniji i teži kod osoba koje su deficijentne.

Vitamin D: Suplementi i preventiva

Preventiva se sprovodi suplementacijom vitaminom D2 ili D3.

Za novorođenčad i bebe do 12 meseci starosti preporuka je 2000 iu tokom 6 nedelja kako bi se postigao nivo veći od 30ng/ml.

Za decu i adolescente od 1 do 18 godine preporuka je 2000iu dnevno ili 50.000iu nedeljno do postizanja adekvatne vrednosti. Vrednost se održava sa 400iu dnevno.

Za odrasle od 18 do 50 godina preporuka je 50.000iu nedeljno tokom 8 nedelja do postizanja vrednosti veće od 30ng/ml. Vrednost se održava sa 1000iu dnevno.

Osobe sa povećanim potrebama za vitaminom D bi trebalo da uzimaju 6.000 do 10.000 jedinica dnevno, a kada se postigne adekvatna doza u krvi održava se sa 3-6000iu dnevno.

Značaj vitamina D u organizmu je veliki. Mnogobrojne studije još uvek istražuju njegovu potpunu funkciju u očuvanju zdravlja. Shodno velikom procentu populacije koji je deficitaran vitaminom D, neophodno je obratiti pažnju na nadoknadu i adekvatan unos hranom.

Blog / Vesti / Informacije

Dermatološka ordinacija DERMATIM Beograd

Laserska dermatologija
Pročitaj više
Opšta dermatologija
Pročitaj više
Hirurške intervencije
Pročitaj više
Estetska dermatologija
Pročitaj više

Zakažite pregled / konsultacije

© Copyright by dermatim.rs. Powered by s2s.
magnifiercrosschevron-down linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram