- Akne i bubuljice
- Alergije
- Alopecia Areata
- Atletsko stopalo
- Atopijski dermatitis
- Atopijski dermatitis kod dece
- Balanopostitis
- Bazocelularni karcinom
- Biopsija kože
- Bolest šaka stopalo usta
- Bolesti kose
- Bolesti noktiju i nokatne ploče
- Bore
- Bradavice
- Crveni mladeži ili angiomi
- Crveni vetar – erizipel
- Crvenilo na preponama i pazuhu
- Dermoskopija
- Pege, lentigo i fleke
- Perioralni dermatitis
- Pityriasis rosea Gibert
- Pityrisiasis versicolor
- Proširene pore
- Prošireni kapilari
- PRP tretman kose
- Psorijaza
- Rak kože
- Rozacea
- Seboroični dermatitis
- Strije
- Šuga – Simptomi i lečenje
- Ujedi insekata
- Ujedi stenica
- Urasli nokat
- Urastanje dlaka
- Urtikarija – koprivnjača
- Vitiligo
- Žuljevi na stopalu ili clavus (kurje oko)
O koži i bolestima
Koža kao najveći organ ljudskog tela ima višestruku funkciju.
Ona omogućava komunikaciju sa spoljnom sredinom, sakuplja sve senzorne podatke, predstavlja barijeru za infektivne i hemijske agense, učestvuje u regulaciji telesne temperature, ne dozvoljava dehidrataciju. Kroz znoj izbacujemo otpadne materije.
Koža se zastoji iz tri sloja – spoljni epidermis, srednji dermis i unutrašnji subkutis.Većina kožnih bolesti ima jasne karakteristike. Varijacije mogu postojati u zavisnosti od uslova u kojima se bolest pojavljuje.
Nekada je neophodno dozvoliti da se bolest razvije kako bi bili sigurni u dijagnozu (karakteristična distribucija promena i njihova promena s vremenom).
Kožne bolesti se mogu podeliti na upalne procese, infektivne bolesti, autoimune bolesti i tumore kože.
Kod nekih pacijenata izgled promena može biti netipičan. Tada je neophodno napraviti biopsiju, kako bi patolog u saradnji sa dermatologom mogao da pomogne u donošenju pravilne dijagnoze.
Biopsija kože podrazumeva uzimanje malog isečka promene koja se na koži pojavila.
Nakon uzimanja uzorka krvarenje se zaustavlja koagulacijom radiotalasima ili stavljanjem končića, a isečak kože se šalje na patohistološku analizu. Kod tumora kože, uklanja se ceo tumor ako to njegova veličina dozvoljava.
Ako je promena velika, a dermatolog nije siguran da se radi o malignitetu, može se načiniti biopsija, tj. iseći najsumnjiviji deo lezije i poslati na patohistološku potvrdu.
Kod infektivnih agenasa uzima se bakteriološki bris, mikološki bris ili strugotina.
Virusna oboljenja su vrlo osetljiva na uslove spoljne sredine.
Uzorak za dokazivanje virusa koji se manifestuju na koži, uzima se samo kada dermatolog nije siguran o čemu se radi.
Kožne bolesti mogu ukazivati na oboljenja unutrašnjih organa.
Naše Usluge
Sve vrste dermatoloških pregleda i intervencija, estetski tretmani i hiruške intervencije
