Dermatološki pregledi

Dermatološki pregled podrazumeva pregled specijaliste dermatovenerologa. Tokom pregleda može se pregledati koža, kosa, nokti i sluzokoža. Obzirom na složenost većine dermatoloških oboljenja dermatološki pregled podrazumeva pregled svih navedenih regija. Tokom pregleda mogu se koristiti aparati poput dermoskopa, lupe, dodatne svetlosti, spatula, briseva ili drugih različitih instrumenata. Sam pregled počinje uzimanjem opštih podataka o oboljenju odnosno prvoj pojavi promena. Anamnezu daje sam pacijent ili neko od bliže rodbine. Dermatolog na osnovu svog iskustva i problematike određuje da li mu je za pregled potrebno nešto od dodatnih instrumenata.

Ono što je za kožne promene karakteristično jeste da pacijentima sve promene izgledaju isto a da dermatolog na svakoj promeni koja se pojavi na koži ili suzokoži mora razlikovati ivicu i centralni deo, napetost mehurića, boju mehurića, distribuciju na određenim delovima tela, simetričnost, prateće osećaje, pojavu simptoma oboljenja unutrašnjih organa. Nekada pacijenti imaju osećaj da ih je dermatolog samo pogledao a da nije koristio dodatne instrumente za pregled, ne shvatajući da kožne promene imaju neke svoje karakteristike koje ih značano razlikuju od slučaja do slučaja.

Kožni pregledi mogu podrazumevati i uzimanje uzoraka, kako bakterijskih briseva kod bakterijskih infekcija ili gljivičnih strugotina i gljivičnih briseva kod sumnje na gljivične infekcije. Ova vrsta pregleda može biti neprijatna, posebno ako se uzimaju brisevi kod gljivične infekcije noktiju.

Kožne bolesti mogu ukazivati na oboljenja unutrašnjih organa ili ranu pojavu malignih bolesti pa je iskustvo dermatologa veoma važno.

Venerološki pregledi podrazumevaju pregled genitalija. Dermatovenerolozi pregledaju spoljne genitalije žena, perianalni predeo i kompletan genitalni predeo muškaraca. Veliki deo hroničnih ginekoloških problema žena mora se rešavati u zajedničkom radu ginekologa i dermatologa.
Kod sumnje na karcinome kože i melanome dermatološki pregled mora podrazumevati pregled dermoskopom.

Sve hronične kožne bolesti koje zahtevaju dugotrajnu upotrebu imunosupresivne terapije zahtevaju patohistološku proveru bolesti odnosno biopsiju.

Biopsija kože ili sluzokože podrazumeva uzimanje uzorka kože hirurškim putem. U ovim situacijama potrebano je uzeti punu dubinu kože kako bi patolog mogao da vidi raspored ćelija u svim nivoima kože. Obavlja se u uslovima lokalne anestezije i nakon intervencije koža se zašije. Biopsiju možemo raditi i kada postoji mogućnost da je neka promena predugo stajala na koži i već počela da daje znake pojave karcinoma kože. Svaku kožnu promenu bi trebalo ozbiljno shvatiti i proveriti blagovremeno. Odlaganje odlaska na dermatološki pregled u nekim situacijama značajno komplikuje lečenje. Ožiljak od biopsije je najčešće minimalan obzirom da je za uzorak potrebno do 5mm kožne promene. Bioptiran materijal šalje se u drugu ustanovu gde patolog procenjuje o čemu se radi.

Dermatološki pregled završava se davanjem terapije koja podrazumeva nanošenje leka na kožu ali i duže ili kraće pijenje lekova.

O koži i kožnim bolestima

Koža kao najveći organ ljudskog tela ima višestruku funkciju.
Ona omogućava komunikaciju sa spoljnom sredinom, sakuplja sve senzorne podatke, predstavlja barijeru za infektivne i hemijske agense, učestvuje u regulaciji telesne temperature, ne dozvoljava dehidrataciju. Kroz znoj izbacujemo otpadne materije.
Koža se zastoji iz tri sloja – spoljni epidermis, srednji dermis i unutrašnji subkutis.Većina kožnih bolesti ima jasne karakteristike. Varijacije mogu postojati u zavisnosti od uslova u kojima se bolest pojavljuje.

Nekada je neophodno dozvoliti da se bolest razvije kako bi bili sigurni u dijagnozu (karakteristična distribucija promena i njihova promena s vremenom).

Kožne bolesti se mogu podeliti na upalne procese, infektivne bolesti, autoimune bolesti i tumore kože.
Kod nekih pacijenata izgled promena može biti netipičan. Tada je neophodno napraviti biopsiju, kako bi patolog u saradnji sa dermatologom mogao da pomogne u donošenju pravilne dijagnoze.

Biopsija kože podrazumeva uzimanje malog isečka promene koja se na koži pojavila.

Nakon uzimanja uzorka krvarenje se zaustavlja koagulacijom radiotalasima ili stavljanjem končića, a isečak kože se šalje na patohistološku analizu. Kod tumora kože, uklanja se ceo tumor ako to njegova veličina dozvoljava.
Ako je promena velika, a dermatolog nije siguran da se radi o malignitetu, može se načiniti biopsija, tj. iseći najsumnjiviji deo lezije i poslati na patohistološku potvrdu.

Kod infektivnih agenasa uzima se bakteriološki bris, mikološki bris ili strugotina.
Virusna oboljenja su vrlo osetljiva na uslove spoljne sredine.
Uzorak za dokazivanje virusa koji se manifestuju na koži, uzima se samo kada dermatolog nije siguran o čemu se radi.

Kožne bolesti mogu ukazivati na oboljenja unutrašnjih organa.

Naše Usluge

Sve vrste dermatoloških pregleda i intervencija, estetski tretmani i hiruške intervencije

Dermatološki pregledi u Beogradu